RAZVOD BRAKA

Email Print



Napomena:

  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetioca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Milana Ratko

Objavljeno: 06.01.2013.

Sadržaj:

  1. Kako da se razvedem?
  2. Šta je sporazumni razvod?
  3. Šta je razvod po tužbi?
  4. Šta je posredovanje(medijacija)?
  5. Šta je mirenje?
  6. Šta je nagodba?
  7. Koje su posledice razvoda braka?

Kako da se razvedem?

Postoje dva načina razvoda braka. Prvi način je sporazumni razvod za koji je potrebno da se supružnici sporazumeju o svim pitanjima značajnim za razvod braka (poveravanje deteta, deoba imovine, visina doprinsa za izdržavanje deteta i način održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem ), a drugi način je razvod po tužbi ukoliko supružnici ne mogu da se usaglase oko razvoda ili oko najvažnijih pitanja vezanih za razvod.

Šta je sporazumni razvod?

Sporazumni razvod braka je razvod čije je osnovno obeležje saglasnost supružnika da se razvedu. Supružnici imaju pravo na razvod braka ako zaključe pismeni sporazum o razvodu. Potrebno je da supružnici uz predlog za sporazumni razvod braka obavezno podnesu i pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine.

U pismenom sporazumu o vršenju roditeljskog prava supružnici se mogu dogovoriti da zajedno vrše roditeljsko pravo ili da roditeljsko pravo vrši samo jedan roditelj. Ukoliko odluče da roditeljsko pravo vrši samo jedan roditelj, sporazum mora da obuhvati sporazum o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, sporazum o visini doprinosa za izdržavanje deteta koje plaća drugi roditelj i sporazum o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem. Sud ne mora da usvoji sporazum roditelja o vršenju roditeljskog prava ako smatra da ne odgovara interesima dece već može njihove odnose urediti na drugi način.

Predlog za sporazumni razvod se podnosi nadležnom sudu u mestu prebivališta ili boravišta nekog od supružnika, odnosno u mestu njihovog poslednjeg zajedničkog prebivališta.

Šta je razvod po tužbi?

Tužbu za razvod braka mogu da podnesu oba supružnika ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika.

Tužba se podnosi sudu u mestu gde tuženi ima prebivalište, a može se podneti i u mestu gde su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište.

U okviru postupka razvoda po tužbi predviđen je i postupak posredovanja kako bi se stranke pomirile ili postigle dogovor oko najvažnijih pitanja.

Šta je posredovanje (medijacija)?

Postupak posredovanja je sastavni deo postupka u bračnom sporu koji je pokrenut tužbom jednog od supružnika. Posredovanje se sastoji od dve faze i obuhvata postupak za pokušaj mirenja(mirenje) i postupak za pokušaj sporazumnog okončanja spora(nagodba). Supružnici mogu dati saglasnost samo za nagodbu. Posredovanje se ne sprovodi ako jedan od supružnika ne pristane na posredovanje, ako je jedan od supružnika nesposoban za rasuđivanje, ako je boravište jednog od supružnika nepoznato ili ako jedan ili oba supružnika žive u inostranstvu.

Šta je mirenje?

Mirenje je deo postupka posredovanja koji se sprovodi u bračnom sporu koji je pokrenut tužbom i ima za cilj da se odnosi između supružnka reše bez konflikta i bez razvoda braka.

Mirenje može da sprovodi sud, Centar za socijalni rad, specijalizovana ustanova za posredovanje u porodičnim odnosima ili bračno ili porodično savetovalište.

Ako se u postupku mirenja  supružnici pomire, smatraće se da je tužba za razvod braka povučena. Ukoliko do mirenja ne dođe ili ako se jedan ili oba supružnika koji su uredno pozvani ne odazovu pozivu za mirenje, smatraće se da mirenje nije uspelo i nastaviće se postupak nagodbe.

Šta je nagodba?

Nagodba je deo postupka posredovanja koji se sprovodi u bračnom sporu ako mirenje nije uspelo. Svrha nagodbe je da se odnos supružnika razreši bez konflikta nakon razvoda braka. Sud će nastojati da supružnici postignu sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine. Nagodba će se smatrati uspelom ako supružnici zaključe oba sporazuma, a delimično uspelom ako zaključe samo jedan od ova dva sporazuma. Nagodba će se smatrati neuspelom ako jedan ili oba supružnika koji su uredno pozvani ne odazovu pozivu ili ukoliko ne postignu nijedan od dva predviđena sporazuma.

Koje su posledice razvoda braka?

  • Posledice razvoda braka po supružnike

Posledice razvoda braka po supružnike ogledaju se u tome da prestaju mećusobna prava i obaveze koje nastaju sklapanjem braka. Supružnici čiji je brak razveden imaju pravo da odmah sklope novi brak. Takođe, mogu zadržati bračno prezime ili uzeti prezime koje su imali pre sklapanja braka. Obaveza izdržavanja supružnika prestaje razvodom braka ali se pod određenim uslovima može ustanoviti obaveza izdržavanja razvedenog supružnika. Nakon razvoda, po pravilu, nastupa deoba zajedničke imovine.

  • Posledice razvoda braka po decu

Posledice razvoda braka po decu zavise od sudske odluke u kojoj je određeno sa kojim roditeljem će dete živeti, način viđanja sa drugim roditeljem i visina doprinosa za izdržavanje deteta koje plaća drugi roditelj. Može se, nakon razvoda, otvoriti mogućnost da roditelj i maloletno dete steknu pravo stanovanja na stanu čiji je vlasnik drugi roditelj, pod uslovom da dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu i da takva odluka ne predstavlja očiglednu nepravdu za roditelja koji je vlasnik stana. Ovo je moguće samo dok je dete maloletno.