IMOVINSKI ODNOSI U BRAKU

Email Print



Napomena:

  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetioca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Ana Obradović

Objavljeno: 06.01.2013.

Sadržaj:

  1. Koji je način sticanja imovine u braku?
  2. Šta je posebna imovina?
  3. Šta je zajednička imovina supružnika?
  4. Na koji način se stiče zajednička imovina u braku?
  5. Kako upravljati i raspolagati zajedničkom imovinom?
  6. Kako prestaje režim zajedničke imovine?
  7. Koja lica imaju pravo da zahtevaju deobu zajedničke imovine?
  8. Kada može da se traži deoba zajedničke imovine?
  9. Koji je postupak deobe?
  10. Kako se sporazumno vrši deoba zajedničke imovine?
  11. Kako se vrši sudska deoba zajedničke imovine?
  12. Koje stvari iz sastava zajedničke imovine imaju poseban pravni režim, odnosno na koje se primenjuju posebna pravila?
  13. Na koji način se regulišu imovinski odnosi vanbračnih partnera?
  14. Šta je bračni ugovor?
  15. Ko su subjekti bračnog ugovora?
  16. Koje uslove moraju da se ispune da bi bračni ugovor bio punovažan?

1. Koji je način sticanja imovine u braku?

Imovinski odnosi u braku stiču se na osnovu zakona ( zakonski režim posebne i zajedničke imovine) i na osnovu ugovora.

2. Šta je posebna imovina?

Posebna imovina je ona imovina koju jedan supružnik ima u trenutku zaključenja braka kao i ona imovina koja je stečena tokom trajanja braka na osnovu besteretnog sticanja(npr.poklonom, nasleđem...) ili na osnovu izvršene deobe zajedničke imovine.

Šta čini posebnu imovinu?

  • Imovina koju jedan supružnik ima pre zaključenja braka, bez obzira na to da li je ta imovina stečena radom, teretnim ili dobročinim pravnim poslovima ( npr. Zarada ( imovina stečena radom), stan na osnovu kupoprodajnog ugovora (imovina stečena teretnim pravnim poslom), auto koji je dobio na poklon koji je već imao u trenutku zaključenja braka ( imovina stečena dobročinim pravnim poslom) ).
  • Imovina koja je stečena tokom trajanja braka na osnovu besteretnog sticanja ( nasleđem, poklonom...). Kriterijumi za sticanje poklona kao posebne imovine su:
    1. izričita volja poklonodavca
    2. u odsustvu ovog kriterijuma određuje se prema vrsti poklona npr. ženska kozmetika
    3. pripadnost poklonodavca npr.ako je poklon učinio prijatelj muža ili njegov rođak poklon je vlasništvo muža
    4. ko je snosio troškove organizacije svečanosti gde je poklon učinjen
    5. ako nije moguća primena prethodnih kriterijuma supružnici stiču prava susvojine na poklonu sa jednakim udelima.
  • Imovina koja je stečena na osnovu izvršene deobe zajedničke imovine bračnih drugova (bez obzira da li je deoba izvršena tokom trajanja braka ili po prestanku braka)
  • Ušteđevinja koju jedan supružnik ima u trenutku zaključenja braka (pre zaključenja braka) jeste njegova imovina.
  • Prihodi od posebne imovine koji nisu rezultata rada bračnih drugova (zakupnine, dividende, kamate...)
  • Sredstva dobijena na osnovu naknade neimovinske štete za pretrpljene fizičke, psihičke ili strah jednog supružnika kao oštećenog.
  • Naknada imovinske štete za predmet iz njegove posebne imovine npr.ako je oštećen atomobil koji je posebna imovina jednog supružnika.
  • Osiguranje života za slučaj bolesti ili invaliditeta, osigurana suma  ulazi u sastav imovine lica koje je doživelo osigurani slučaj.
  • Imovinske obaveze koje po zakonu terete samo jednog supružnika npr. Obaveza plaćanja poreza na nepokretnost u vlasništvu jednog supružnika, obaveza vraćanja pozajmljrnog novca nastala pre zaključenja braka...
  • Pokretne stvari kupljene na kredit – svojina na pokretnim stvarima stiče se u trenutku predaje a ne u trenutku plaćanja kupoprodajne cene.
  • Nepkretnosti kupljene na kredit – ako je čitav iznos kredita otplatilo kreditirano lice iz svojih sredstava onda će i sam stan biti njegova posebna imovina, ako u otplati kredita učestvuje i drugi supružnik svojim sredstvima u neznatnom obimu onda će taj supružnik imati pravo na obligacionopravni zahtev za povrćaj novca, ako je u otplati učestvovao u znatnom obimu onda će taj supružnik imati pravo na određeni alikvotni deo u svojini na toj neokretnosti.
  • Imovina stečena na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju – ako su oba supružnika subjekti ugovora o doživotnom izdržavanju onda i predmet ugovora posle smrti poverioca čini njihovu zajedničku imovinu; ako se na strani davaoca izdržavanja pojavljuje samo jedan supružnik predmet izdržavanja ulazi u sastav posebne imovine davaoca izdržavanja

3. Šta je zajednička imovina supružnika?

Zajednička imovina supružnika je imovina koju su supružnici stekli tokom trajanja bračne zajednice. Pojam zajedničke imovine je konstituisan iz 2 elementa:

  • Rada – može da bude zajednički ili odvojen ( zajednički – npr.ukoliko bračni drugovi rade u zajedničkoj ordinaciji, odvojen – npr.ukoliko npr.supruga doktor a suprug pravnik) i neposredan ili posredan ( neposredan – npr.rad advokata, rad u fabrici... posredan – rad u obavaljanju kućnih poslova, davanje moralne podrške partneru...)
  • Postojanje bračne zajednice – zajednička imovina može da se stekne i tokom punovažnog i tokom ništavog braka. Imovina stečena pre nastanka bračne zajednice  i po prestanku zajednice života je posebna imovina.

4. Na koji način se stiče zajednička imovina u braku?

  • Radom u toku trajanja bračne zajednice – naknada za rad (plata, zarada) jeste zajednička imovina. Važno je da osnov za isplatu zarade postoji dok traje bračna zajednica da bi se novac smatrao zajedničkom imovinom.
  • Imovina stečena igrama na sreću – jeste zajednička imovina supružnika ukoliko je stečena u toku trajanja zajednice života u braku( npr. trenutak izvlačenja nagrade), osim ako supružnik koji je ostvario dobitak ne dokaže da je u igru uložio posebnu imovinu.
  • Na osnovu prava intelektualne svojine
  • Stipendije, nagrade i odlikovanja - ukoliko su stečene tokom trajanja bračne zajednice reč je o zajedničkoj imovini.
  • Naknada štete za uništenu ili oštećenu stvar koja je u sastavu zajedničke imovine – npr. ukoliko je došlo do oštećenja automobila krivicom trećeg lica onda je naknada štete zajednička imovina
  • Akcije i druge hartije od vrednosti – supružnici mogu svoja zajednička sredstva da ulože npr.u osnivanje privrednog društva. Kada je u akcije uložio jedan supružnik ali sredstvima iz zajedničke imovine jeste zajednička imovina.

5. Kako upravljati i raspolagati zajedničkom imovinom?

Bračni drugovi na nepokretnosti mogu da upišu na ime oba supružnika i time se smatra da su izvršili deobu zajedničke imovine i postali suvlasnici zajedničke imovine.
Zajedničkom imovinom supružnici u toku braka upravljaju i raspolažu zajedničkom imovinom.
Ukoliko jedan bračni drug samostalno otuđi stvar ili pravo iz zajedničke imovine ugovor je apsolutno ništav.

6. Kako prestaje režim zajedničke imovine?

Zajednička imovina bračnih drugova prestaje deobom zajedničke imovine.

7. Koja lica imaju pravo da zahtevaju deobu zajedničke imovine?

Lica koja imaju pravo da zahtevaju deobu su: supružnici, njihovi naslednici i poverilac jednog bračnog druga koji je bezuspešno pokušao da prethodno naplati svoje potraživanje iz posebne imovine dužnika.

8. Kada može da se traži deoba zajedničke imovine?

Deoba zajedničke imovine može da se traži tokom braka ili po prestanku braka.

9. Koji je postupak deobe?

Moguća su dva postupka deobe, sporazumni i sudski.

10. Kako se sporazumno vrši deoba zajedničke imovine?

Sporazum bračnih drugova mora da bude sačinjen u pisanoj formi. Sporazumom može da se odredi da se zajednička imovina pretvori u režim susvojine, da se izvrši realna ili civilna deoba ili da se izvrši deoba uz isplatu.

11. Kako se vrši sudska deoba zajedničke imovine?

Deoba zajedničke imovine bračnih drugova može da bude izvršena u vanparničnom postupkui to ukoliko nema spora o visini udela bračnih drugova  ali nisu saglasni o načinu deobe (npr. da li u udeo supruge ulazi automobil ili lokal...).
Do sudske deobe u parničnom postupku dolazi ukoliko postoji spor o visini pojedinačnog udela supružnika (npr. da udeo supruga treba da bude veći čime se slaže i supruga).
Supružnik koji je uvećao vrednost zajedničke imovine  po prestanku bračne zajednice ima pravo na potraživanje u novcu.

12. Koje stvari iz sastava zajedničke imovine imaju poseban pravni režim, odnosno na koje se primenjuju posebna pravila?

  • Stvari za vršenje zanata ili zanimanja jednog supružnika su njegova isključiva svojina sa uračunavanjem u njegov deo (npr. ako je supruga lekar, muž advokat svako će posle deobe zajedničke imovine zadržati te stvari kao posebnu imovinu).
  • Na zahtev bilo kog supružnika u njegov udeo će se uneti i predmet domaćinstva zajedničke imovine, ako je u državini jednog bračnog druga bio u trajanju najmanje 3 godine. Drugi bračni drug ima pravo na isplatu razlike u vrednosti tih pokretnih stvari.
  • Na zahtev bračnog druga dodeliće mu se stvari koje služe isključivo za njegovu ličnu upotrebu.
  • Stvari namenjene detetu dodeljuju se bračnom drugu kome je zajedničko dete povereno na čuvanje i vaspitavanje. Ako roditelji zajednički vrše roditeljsko pravo nad tim stvarima postoji zajednička svojina.

13. Na koji način se regulišu imovinski odnosi vanbračnih partnera?

Nakon prethodno ispunjenih zakonskih pretpostavki za postojanje vanbračne zajednice na imovinske odnose vanbračnih partnera shodno se primenjuju pravila porodičnog zakona i imovinskim odnosima supružnika.

14. Šta je bračni ugovor?

Bračni ugovor jeste ugovor koji se zaključuje u zakonskoj pisanoj formi, kojim ugovorne strane kao budući supružnici odnosno supružnici (ako su već u braku) uređuju svoje imovinske odnose o postojećoj ili budućoj imovini.

15. Ko su subjekti bračnog ugovora?

Subjekti bračnog ugovora su supružnici ili budući supružnici (imaju nameru da zaključe brak, npr. verenici). Postoji i mogućnost zaključenja bračnog ugovora vanbračnih partnera. S obzirom i da se imovinske odnose vanbračnih partnera shodno primenjuju odredbe zakona o imovinskim odnosima supružnika javlja se mogućnost da vanbračni partneri zaključuju bračni ugovor.

16. Koje uslove moraju da se ispune da bi bračni ugovor bio punovažan?

Bračni ugovor mora:

  1. da bude u pisanoj formi – podrazumeva da pisana sadržina ugovora i potpis svih lica koje se njime obavezuju (oba supružnika) ili njihov rukoznak overen od strane 2 svedoka ili od suda ili nekog drugog organa;
  2. obavezno učestvovanje sudije – nadležan je sudija osnovnog suda koji tom prilikom mora da:
    1. da utvrdi identitet ugovornih strana
    2. da pročita ugovor ugovornim stranama
    3. sudija mora da upozori ugovorne strane da sa zaključenjem bračnog ugovora isključuje primena zakonskog režima zajedničke imovine
    4. sudija overava bračni ugovor tako što potpisuje ugovor i stavlja pečat suda
  3. kao neobavezan element bračnog ugovora, tj. onog ugovora koji za predmet ima nepokretnost, mora da bude upisan u javni registar prava na nepokretnostima.

Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.

Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:

  • našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
  • adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge