PRESUDA ZBOG IZOSTANKA PO NOVOM ZAKONU O PARNIČNOM POSTUPKU

Email Print



Napomena:

  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetioca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Sanja Sremčev

Objavljeno: 06.01.2013.



Novi Zakon o parničnom postupku („Sl. glasnik RS,“ br. 72/2011) stupio je na snagu 1.02.2012. godine i time je prestao da važi prethodni Zakon o parničnom postupku („Sl. glasnik RS,“ br. 125/04 i 111/09). Međutim, postupci koji su započeti pre stupanja na snagu novog zakona (kada je tužba predata sudu pre stupanja na snagu novog zakona) sprovešće se po podredbama starog zakona. Dakle, to znači da se na predmete započete po odredbama starog zakona primenjuju odredbe člana 476 starog ZPP-a, kojim je regulisana presuda zbog izostanka isljučivo u sporovima male vrednosti.

U novom zakonu presuda zbog izostanka regulisana je u glavi XXV u odeljku 2, gde se presuda zbog izostanka, kao vrsta presude, navodi u članu 351 ZPP-a. Ova vrsta presude na neki način utiče na jačanje procesne discipline u kombinaciji sa načelom formalne istine.

Za razliku od prethodnog zakona, po kom se ona mogla doneti samo u sporovima male vrednosti, po novom zakonu presuda zbog izostanka može biti doneta u postupcima u kojima se tužba ne dostavlja tuženom na odgovor, a to su npr. sporovi male vrednosti i parnice zbog smetanje državine. Takođe, u novom zakonu precizirani su i taksativno navedeni kumulativni uslovi koji moraju biti ispunjeni za donošenje presude zbog izostanka i predviđena je mogućnost odlaganja njenog donošenja.

U članu 296 ZPP-a predviđeno je da će sud tužbu sa prilozima dostaviti tuženom na odgovor u roku od 15 dana od dana prijema tužbe u sud. Navedena odredba predstavlja pravilo. Međutim, postoje slučajevi u kojima se tužba ne dostavlja na odgovor, a što se odnosi na postupak u sporovima male vrednosti i postupak u parnicama zbog smetanja državine (kao i potrošačke sporove).

Sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe; sporovi u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, a tužilac je u tužbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja određenog zahteva primi određeni novčani iznos koji ne prelazi navedeni iznos i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi napred navedeni iznos (čl. 468, st. 1, 3 i 4 ZPP-a).

Ne smatraju se sporovima male vrednosti sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine (čl. 469 ZPP-a).

U parnicama zbog smetanja državine ne primenjuju se odredbe ZPP-a koje se odnose na odgovor na tužbu i zakazivanje i održavanje pripremnog ročišta. U pozivu za glavnu raspravu navešće se, pored ostalog, da će sud, ako tuženi izostane sa ročišta za glavnu raspravu doneti rešenje zbog izostanka (čl. 449, st. 2 ZPP-a). Iako zakon ovde govori o rešenju o izostanku, a ne o presudi, odredba člana 450, st. 2 ZPP-a ukazuje na to da je to rešenje sa istim atributima kao presuda zbog izostanka, jer upućuje na donošenje ovog rešenja pod uslovima iz čl. 351 ZPP-a, kojim je regulisana presuda zbog izostanka.

Shodno članu 487 ZPP-a, u postupku u privrednim sporovima sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednosti od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe; sporovi u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, a tužilac je u tužbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja određenog zahteva primi određeni novčani iznos koji ne prelazi navdeni iznos i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi napred navedeni iznos.

Presuda zbog izostanka može biti doneta, dakle, u postupcima u kojima tužba tuženom nije dostavljena na odgovor, već mu je dostavljena zajedno sa pozivom na ročište. U ovom slučaju, ako tuženi ne dođe na pripremno ročište ili na prvo ročište za glavnu raspravu (ako pripremno ročište nije održano) ili ako dođe, ali neće da se upusti u raspravljanje, a ne ospori tužbeni zahtev, sud će doneti presudu kojom se usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog izostanka). Da bi sud mogao da donese ovu presudu, potrebno je da su ispunjeni sledeći uslovi:

  1. da je tuženi uredno pozvan,
  2. da tuženi nije podneskom osporio tužbeni zahtev,
  3. da iz činjenica navedenih u tužbi proizilazi osnovanost tužbenog zahteva (ako iz činjenica navedenih u tužbi ne proizilazi osnovanost tužbenog zahteva, a tužba ne bude preinačena na ročištu, sud će doneti presudu kojom se odbija tužbeni zahtev),
  4. da činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tužilac podneo ili sa opštepoznatim činjenicama (prethodni zakon je predviđao da će sud u ovom slučaju doneti presudu kojom se odbija tužbeni zahtev) i
  5. da ne postoje opštepoznate okolnosti zbog kojih tuženi nije mogao da dođe na ročište.

Sud može odložiti donošenje presude zbog izostanka u dva slučaja:

  1. ako je potrebno da se prethodno pribave obaveštenja o ispunjenosti uslova za njeno donošenje (dok se ona ne pribave);
  2. ako nema dokaza da je tuženi uredno pozvan, a nesumnjivo je da mu je poziv upućen. U ovom slučaju sud će odrediti rok u kom će se proveriti da li je tuženi uredno pozvan. Ovaj rok ne može biti duži od 30 dana za dostavu u Republici Srbiji, a ako se dostavljanje vrši našem državljaninu u inostranstvu odrediće se rok koji je potreban da se ono izvrši u skladu sa zakonom. Ako se utvrdi da je tuženi bio uredno pozvan, sud će doneti presudu zbog izostanka.

U oba navedena slučaja presuda zbog izostanka se može doneti i bez izjašnjavanja stranaka.

Presuda zbog izostanka ne može biti doneta i ako su ispunjeni navedeni uslovi, ukoliko sud nađe da se radi o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati – koji je u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom, moralom i dobrim običajima. U ovom slučaju će se doneti meritorna presuda kojom se odbija tužbeni zahtev, kako je bilo decidno predviđeno prethodnim zakonom.

U obrazloženju presude zbog izostanka sud će navesti razloge za njeno donošenje, odnosno obrazložiće ispunjenost zakonskih uslova (član 355, stav 5 ZPP-a). To podrazumeva da sud naznači i materijalno-pravne propise koji su u konkretnom slučaju primenjeni (npr. odredbe Zakona o obligacionim odnosima, Odluke lokalne samouprave i slično).

 

Protiv ove presude se može izjaviti žalba, ali se ona ne može pobijati zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (čl. 373, st. 2 ZPP-a), s obzirom na to da je ona procesna presuda, a ne meritorna i u njoj se ne obrazlaže osnovanost tužbenog zahteva, već razlozi za njeno donošenje (čl. 355, st. 5 ZPP-a). Ukoliko je sud doneo presudu zbog izostanka protivno odredbama ovog zakona, to predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka (čl. 374, st. 2, t. 6 ZPP-a), ali na to drugostepeni sud koji odlučuje o žalbi ne pazi po službenoj dužnosti, već se na ovu povredu mora ukazati u žalbi. Bitna povreda odredaba parničnog postupka postoji ako sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio odredbu ovog zakona, a to je bilo ili je moglo da bude od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude (čl. 374, st. 1 ZPP-a).