Neopravdano protivljenje susedskom pravu od strane vlasnika poslužnog dobra

Email Print



Napomena:

Za razliku od posetioca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Dušan Živković

Objavljeno: 17.10.2016.

Pitanje:

Prilikom izgradnje porodične kuće investitoru odnosno izvođaču radova kojeg je angažovao investitor, prvi komšija sa susedne parcele ne dozvoljava pristup sa zadnje strane kuće radi postavljanja fasade na kući. Kuća na kojoj treba da se radi fasada je na međi sa susednom parcelom i investitor ima građevinsku dozvolu za projekat kojim je između ostalog predviđeno i postavljanje fasade na celoj kući. U konkretnom slučaju pošto vlasnik susedne parcele, na koju izvođač radova mora da uđe i postavi skelu radi obavljanja radova, ne dozvoljava ulazak na svoju parcelu da li u tom slučaju investitor ima neko pravno sredstvo kojim može zahtevati da dužnik trpi preduzimanje navedenih radnji i ko je u tom slučaju nadležan sud ili inspekcija?


Odgovor:

Susedsko pravo se uglavnom definiše kao pravo vlasnika nepokretne stvari, da za neophodne potrebe u susedskom odnosu, tuđu nepokretnu stvar upotrebljava na određeni način i u određenoj meri, zahteva od njenog vlasnika da trpi upotrebu vlasnikove nepokretne stvari na određeni način i u određenoj meri, zahteva od vlasnika da svoju nepokretnu stvar ne upotrebljava na određeni način i u određenoj meri, ili zahteva da nešto čini povodom tih nepokretnih stvari. Nepokretne stvari su u susedskom odnosu (susedne nepokretnosti) ako se graniče, ako je za korišćenje jedne neophodno korišćenje druge, kao i ako se korišćenjem jedne utiče na drugu. Imalac susedskog prava dužan je da postupa u skladu sa običajima dobrog susedstva i uzajamnom obzirnošću u susedskom odnosu, a naročito na onaj od načina kojim, najmanje škodeći vlasniku susedne nepokretne stvari, odnosno njenom oštećenom korisniku, podjednako ostvaruje svoje pravo.

Susedska prava nisu uređena pozitivnim zakonodavstvom, pa se na njih se primenjuju pravna pravila imovinskog prava.

U slučaju kada sused, prilikom izgradnje stambene zgrade, ne može da obavi sve potrebne radove na postavljanju fasade sa svog zemljišta (ili bez nesrazmernog troška), već je deo radova (postavljanje skele, unošenja materijala i sl.) moguće obaviti jedino korišćenjem susednog zemljišta, vlasnik tog zemljišta dužan je da mu to omogući. U konkretnom slučaju, radi se o pravu na upotrebu tuđe (susedne) nepokretnosti koje spada u korpus susedskih prava.

Međutim, ima i mišljenja da je u ovakvom slučaju reč o privremenoj službenosti koja se ustanovljava za jedan kraći vremenski period, a radi obavljanja potrebnih radova. (Presuda Apelacionog suda u Nišu, Gž 568/2015 od 10.6.2015. godine)

U svakom slučaju, ako se vlasnik zemljišta neopravdano protivi pristupu i upotrebi svoje nepkretnosti radi obavljanja potrebnih radove na izgradnji susedne nepokretnosti, njen vlasnik ima pravo na sudsku zaštitu u parničnom postupku.


  • >>> Kuća