SPORAZUM O PRIZNANJU KRIVICE
(ČLAN 282A-282D ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU)




Autor: Gordan Krstić



Sadržaj:

  1. Pojam
  2. Postupak za zaključenje sporazuma o priznanju krivice
  3. Ocena sporazuma i primena u praksi

Pojam

Sporazum o priznanju krivice je pismena saglasnost volja javnog tužioca, s jedne strane, i okrivljenog, s druge strane, kojim okrivljeni svesno i dobrovoljno u potpunosti priznaje krivicu za jedno ili više krivičnih dela za koja se tereti krivičnom prijavom, zahtevom za sprovođenje istrage, ili optužnim aktom, i sa javnim tužiocem se saglašava o vrsti i visini kazne, odnosno drugim krivičnim sankcijama, o odustajanju javnog tužioca od krivičnog gonjenja za krivična dela koja nisu obuhvaćena sporazumom o priznanju krivice,  o troškovima krivičnog postupka i o imovinskopravnom zahtevu, kao i o odricanju stranaka i branioca od prava na žalbu protiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma o priznanju krivice, kada je sud u potpunosti prihvatio sporazum.

 

Sporazum o priznanju može biti zaključen za jedno krivično delo ili za krivična dela u sticaju za koja je propisana kazna zatvora do 12 godina, a najkasnije do završetka prvog ročišta za održavanje glavnog pretresa.

Postupak za zaključenje sporazuma o priznanju krivice

Postupak za zaključenje sporazuma o priznanju krivice sastoji se od sledećih faza:

  1. Predlaganje (Ovlašćeni subjekti za predlaganje sporazuma su javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, s tim što sporazum zaključuju isključivo javni tužilac i okrivljeni. Predlog se podnosi u pismenoj formi i u njemu se iznose uslovi i razlozi za zaključenje sporazuma.)
  2. Pregovaranje (Nakon što druga strana prihvati predlog druge strane, otpočinju pregovori, koji za predmet obavezno imaju priznanje okrivljenog, koje se odnosi na krivična dela za koja se tereti krivičnom prijavom, zahtevom za sprovođenje istrage ili optužnim aktom, i koje mora biti dato dobrovoljno bez prinude ili pritiska, i koje ne može biti delimično, uslovljeno ili nepotpuno, nego argumentovano i usklađeno sa činjeničnim opisom događaja iz kog proizilaze bitna obležja bića krivičnog dela, zatim krivičnu sakciju, troškove krivičnog postupka i odricanje od prava na izjavljivanje žalbe na presudu sudu koja bude doneta na osnovu sporazuma o priznanju krivice. Pored ovih elemenata, pregovaranje može da se odnosi i na odustanak javnog tužioca za jedno ili više krivičnih dela za koje se okrivljeni tereti, pristanak okrivljenog na ispunjenje obaveza iz člana 236 Zakonika o krivičnom postupku (npr. da naknadi štetu oštećenom, da uplati određeni novčani iznos u humanitarne svrhe itd.), kao i i utvrđivanje obaveza okrvljenog da vrati imovinsku korist stečenu izvršenjem krivičnog dela, odnosno da vrati predmet krivičnog dela. O pregovaranju se sastavlja poseban zapisnik, koji potpisuju javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac.)
  3. Zaključenje (Nakon što stranke postignu saglasnost o svim bitnim elementima sporazuma, sačinjava se poseban zapisnik o priznanju krivice, koji je sastavni delo sporazuma, a zatim i sam sporazum o priznanju krivice, koji potpisuju javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac).
  4. Postupak pred nadležnim sudom (Ukoliko je sporazum o priznanju krivice zaključen nakon podnošenja krivične prijave, ili u fazi istrage, odnosno pre podizanja optužnice u smislu člana 282v stav 2 Zakonika o krivičnom postupku, o njemu odlučuje predsednik vanpretresnog veća, a nakon podizanja optužnice, o njemu odlučuje predsednik veća pred kojim treba da se drži glavni pretres. Sud sporazum može rešenjem odbaciti, usvojiti ili odbiti. Predsednik veća će sporazum o priznanju krivice odbaciti ako je podnesen nakon što je završeno prvo ročište za održavanje glavnog pretresa. Protiv rešenja o odbacivanju sporazuma o priznanju krivice žalba nije dozvoljena. Sud o sporazumu o priznanju krivice odlučuje na javnom ročištu, kome prisustvuju javni tužilac, okrivljeni i branilac, a o ročištu se obaveštavaju oštećeni i njegov punomoćnik. Ako okrivljeni sam ne uzme branioca, postaviće mu ga sud po službenoj dužnosti, najkasnije osam dana pre početka ročišta, a tako postavljeni branilac će svoju dužnost vršiti dok rešenje kojim se usvaja sporazum o priznanju krivice ne postane pravnosnažno, odnosno do donošenja presuda na osnovu zaključenog sporazuma. Sud će rešenjem odbaciti sporazum o priznanju krivice, ako na ročište nije došao uredno pozvani okrivljeni. Protiv rešenja o odbacivanju sporazuma o priznanju krivice žalba nije dozvoljena. Sud će rešenjem usvojiti sporazum o priznanju krivice i doneti odluku koja odgovara sadržini sporazuma, ako utvrdi: da je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao krivično delo, odnosno krivična dela koja su predmet optužbe i da je isključena mogućnost priznanja okrivljenog u zabludi, da je u sporazumu krivična sankcija određena u skladu sa zakonom, da je okrivljeni potpuno svestan svih posledica zaključenog sporazuma, a posebno da u potpunosti razume da se sporazumom odriče prava na suđenje i ulaganje žalbe protiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma, da postoje i drugi dokazi koji potkrepljuju priznanje krivice okrivljenog (pismeni dokazi, svedoci, nalaz i mišljenje stalnog sudskog veštaka itd.), da sporazumom o priznavanju krivice nisu povređena prava oštećenog ili da on nije protivan razlozima pravičnosti. Ukoliko nije ispunjen jedan ili više od nabrojanih uslova, ili kada kazna, odnosno druga krivična sankcija utvrđena u sporazumu o priznanju krivice očigledno ne odgovara težini krivičnog dela koje je okrivljeni priznao, sud će rešenjem odbiti sporazum o priznanju krivice, a priznanje okrivljenog dato u sporazumu ne može biti dokaz u krivičnom postupku. Protiv rešenja suda o odbijanju sporazuma o priznanju krivice, žalbu u roku od osam dana od dana kada im je rešenje dostavljeno, mogu izjaviti javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a protiv rešenja suda o usvajanju sporazuma o priznanju krivice, žalbu u roku od osam dana, mogu izjaviti oštećeni i njegov punomoćnik. O žalbi odlučuje vanpretresno veće,u čijem sastavu ne može biti sudija koji je doneo rešenje koje se pobija žalbom. Veće koje odlučuje o žalbi protiv rešenja o sporazumu o priznanju krivice može žalbu odbaciti ako je podnesena po proteku roka od 8 dana, usvojiti je ili je odbiti kao neosnovanu, a protiv tog rešenja žalba nije dozvoljena. Kada rešenje o usvajanju sporazuma o priznanju krivice postane pravnosnažno (npr. kad vanpretresno veće odbije žalbu oštećenog danom donošenja rešenje je pravnosnažno), ono se smatra sastavnim delom optužnice, ako je ona već podnesena, odnosno javni tužilac u roku od tri dana sastavlja optužnicu u koju uključuje sporazum o priznanju krivice, ako optužnica prethodno još nije bila podnesena. Zbog pravne prirode sporazuma, u ovom slučaju optužnicu ne treba dostavljati okrivljenom, jer je on u potpunosti i pre podnošenja optužnog akta upoznat sa njegovom sadržinom i protiv takve optužnice nije dozvoljen prigovor, kao u redovnom postupku. Predsednik veća bez odlaganja donosi presudu kojom okrivljenog oglašava krivim i osuđuje ga na kaznu, odnosno izriče mu drugu krivičnu sankciju i odlučuje o ostalim pitanjima predviđenim u sporazumu o priznanju krivice, to znači da je izreka presude identična identična sa sadržajem sporazuma, a obrazloženje je kratko i odnosi se na tok postupka i dokaze koji potkrepljuju sporazum. Osuđujuća presuda je pravnosnažna danom donošenja i protiv nje se ne može izjaviti žalba. Ako je sporazumom o priznanju krivice predviđeno odustajanje javnog tužioca od krivičnog gonjenja za krivična dela koja nisu obuhvaćena sporazumom o priznanju krivice, sud u odnosu na ta krivična dela, donosi presudu kojom se optužba odbija, a oštećeni nema pravo da preuzme krivičnog gonjenje protiv okrivljenog.)

Ocena sporazuma i primena u praksi

Zaključenje sporazuma o priznanju krivice u praksi ima sve veći domašaj, upravo zbog svojih prednosti, a to su povećanje efikasnosti krivičnog postupka, brže rešavanje predmeta, smanjenje troškova, ušteda na vremenu, i izbegavanje nepotrebnih zakonskih formalnosti uz očuvanje i zaštitu osnovnih prava subjekata u krivičnom postupku, a pre svih okrvljenog. Ovde treba imati u vidu da i krivična sankcija mora biti određena u skladu sa zakonom, odnosno u rasponu koji zakon određuje, a samo izuzetno kazna može biti odmerena ispod zakonskog minimuma, odnosno, može biti ublažena.


  • >>> Krivično pravo