Karakteristike krivičnog dela sitna krađa

Email Print



Napomena:

  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetioca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Smiljka Jeftović

Objavljeno: 06.01.2013.



Pitanje:

• Koji uslovi treba da budu ispunjeni kako bi krađa bila tretirana kao sitna?

Odgovor:

Sitna krađa spada u grupu krivičnih dela protiv imovine, i predstavlja privilegovan oblik krivičnog dela Krađa - član 203. stav 1. Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014 - dalje: KZ).

Da bi krađa bila tretirana kao sitna potrebno je da kumulativno budu ispunjena dva uslova: jedan objektivni uslov - da vrednost oduzetih stvari ne prelazi iznos od 5.000,00 dinara, i jedan subjektivni uslov - da je učinilac išao za tim da pribavi malu imovinsku korist.

Procena prvog uslova je jednostavna, u obzir se uzima vrednost stvari u vreme izvršenja krivičnog dela.
U pogledu drugog uslova - namere pribavljanja male koristi, situacija je komplikovanija. Kako naravno nije moguće na pouzdan način utvrditi nameru učinioca dela, ona se ceni prema svojim spoljnim manifestacijama, odnosno prema svim okolnostima pojedinog slučaja.

Ovo pitanje je u praksi najspornije u slučajevima kada je vrednost oduzetih stvari blizu postavljenog cenzusa od 5.000,00 dinara. Najčešće se kao kriterijumi procene uzimaju broj oduzetih stvari, da li je učinalac oduzeo sve stvari koje su u tom trenutku bile dostupne ili samo neke od njih, da li se radi o stvarima čija je vrednost manje ili više poznata svima. Tako se može uzeti kao nesporno da ako okrivljeni iz kase u kojoj se nalazi 100.000,00 dinara izbroji i oduzme 5.000,00 dinara, on ide za tim da prisvoji upravo taj iznos novca, i da se u njegovim radnjam stiču zakonski elementi krivičnog dela Sitna krađa - član 210. KZ. Ukoliko se pak u kasi nalazi 4.000,00 dinara, i to još, na primer, u sitnim apoenima, pa okrivljeni bez brojanja oduzme sav novac koji je u kasi našao, moglo bi se uzeti da on nije išao za tim da pribavi malu imovinsku korist, već da je išao za tim da oduzme koliko god novca nađe, i u njegovim radnjama bi se stekla obeležja krivičnog dela Krađa - član 203. KZ. Isto tako, ukoliko učinilac oduzima iz prodajnih objekata predmete sa jasno istaknutim cenama, pa vrednost oduzetih stvari ne prelazi 5.000,00 dinara, može se uzeti da je krađa sitna. Ukoliko pak oduzima veći broj različitih stvari na kojima cena nije istaknuta, ne bi se samo na osnovu vrednosti stvari moglo reći da se radi o sitnoj krađi.

Iz toga se može zaključiti da se o krivičnom delu sitne krađe može govoriti samo kada okrivljeni zna (makar otprilike) koja je vrednost stvari koje oduzima, i kada ta vrednost ne prelazi iznos od 5.000,00 dinara. Upravo zbog toga džepne krađe, krađe tašni, torbi, novčanika i sl. nikada ne mogu biti sitne, jer učinilac ne može znati šta se u njima nalazi, i kolika je vrednost toga.

Značaj razlikovanja sitne krađe od njenog osnovnog oblika je višestruk. Najpre, propisana kazna zatvora je znatno niža - za sitnu krađu je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do šest meseci. Pokušaj sitne krađe nije kažnjiv. Krivično gonjenje se za sitnu krađu preduzima po privatnoj tužbi kada je izvršena na štetu imovine građana, a po svojoj prirodi ovo delo je najčešće i izvršeno na štetu građana. Za razliku od obične, sitna krađa ne može načinom izvršenja prerasti u tešku krađu (u članu 204. KZ je eksplicitno navedeno "učinilac dela krađe (član 203.) kazniće se...), niti ući u konstrukciju razbojničke krađe (u članu 205. stav 1. KZ je navedeno "ko je na delu krađe (član 203.) zatečen..").

Krivično gonjenje za sitnu krađu se sprovodi po odredbama skraćenog postupka, a rok zastarelosti krivičnog gonjenja je jedna, odnosno dve godine (apsolutna zastarelost) od dana izvršenja krivičnog dela. Za ovo krivično delo moguće je izricanje kazne zatvora, novčane kazne, kazne rada u javnom interesu, uslovne osude i sudske opomene.

 

 

 

 

Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.

Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:

  • našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
  • adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge