Oštećeni kao supsidijarni tužilac

Email Print



Napomena:

  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetioca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Smiljka Jevtović

Objavljeno: 06.01.2013.



Kod krivičnih dela koje javni tužilac goni po službenoj dužnosti Zakonik o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014 - dalje: ZKP) propisuje niz prava lica oštećenih krivičnim delom, među kojima je najznačajnije pravo oštećenog da preuzme krivično gonjenje, u slučaju odustanka javnog tužioca.


Oštećeni je svako lice čije je lično ili imovinsko pravo ugroženo ili povređeno krivičnim delom. U slučaju smrti oštećenog, pravo na preuzimanje krivičnog gonjenja, i učestvovanje u krivičnom postupku u svojstvu supsidijarnog tužioca, prelazi na njegove naslednike, i to bračnog druga, lice sa kojim živi u vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života, decu, roditelje, usvojioce, usvojenike, braću, sestre i zakonskog zastupnika, koji mogu u roku od tri meseca od smrti oštećenog dati izjavu da preuzimaju krivično gonjenje, a isto važi i za pravnog sledbenika oštećenog pravnog lica koje je prestalo da postoji.


ZKP nešto restriktivnije postavlja pravo oštećenog da preuzme krivično gonjenje od prethodnog, jer ovo pravo daje samo nakon podnošenja optužnog akta, odnosno u fazi glavnog pretresa. Razlog tome je svakako rasterećenje sudova, jer su oštećeni često nekritički preuzimali krivično gonjenje, i pred sudove je dolazio veliki broj optužnih akata oštećenih, koji su često bili neutemeljeni dokazima i relativno lošeg kvaliteta.


ZKP oštećenom dozvoljava da preuzme krivično gonjenje u slučaju odustanka tužioca nakon potvrđivanja optužnice, odnosno nakon određivanja glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije u skraćenom postupku. Na ovaj način je praktično uvedeno da oštećeni zastupa akt sastavljen od strane javnog tužioca, za koji postoji pretpostavka odgovarajućeg kvaliteta i utemeljenosti dokazima.


U ranijim fazama krivičnog postupka - kada tužilac odbaci krivičnu prijavu, obustavi istragu, ili odustane od gonjenja pre potvrđivanja optužnice, odnosno pre određivanja glavnog pretresa ili ročišta za izricanje sankcije u skraćnom postupku, oštećeni ima pravo na prigovor protiv takve odluke, i to neposredno višem javnom tužiocu. Zakonodavac je očigledno smatrao da su na ovaj način prava oštećenog dovoljno zaštićena, uvođenjem neke vrste dvostepenosti u odlučivanju javnog tužioca da ne goni za određeno krivično delo, bez angažovanja suda.


Kada oštećeni stekne pravo da preuzme krivično gonjenje, sud je dužan da ga o tome obavesti, i da ga, na samom glavnom pretresu, ili pisanim putem, pouči da može da da izjavu o tome da li hoće da preuzme gonjenje i zastupa optužbu. Rok za davanje takve izjave je osam dana od dana prijema takvog obaveštenja i pouke, a ukoliko ne bude obavešten, iz bilo kog razloga, izjavu može dati u roku od tri meseca od dana kad je javni tužilac odustao od optužbe.


Ukoliko se oštećeni ne izjasni u propisanom roku, smatraće se da ne želi da preuzme gonjenje, i sud će rešenjem obustaviti postupak, odnosno doneti odbijajuću presudu. Sud će isto postupiti i ukoliko uredno pozvani oštećeni ne pristupi na pripremno ročište ili glavni pretres, ili ukoliko mu poziv nije mogao biti uručen zbog neprijavljivanja sudu promene adrese prebivališta ili boravišta, jer na ovaj način oštećeni očigledno pokazuje nezainteresovanost za krivični postupak.


Nakon preuzimanja krivičnog gonjenja, oštećenom pripadaju sva prava koja je imao i javni tužilac (izuzev onih koja tužiocu pripadaju kao državnom organu), kao i neka dodatna prava - da podnese predlog i dokaze za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva i predloži privremene mere za njegovo obezbeđenje, da angažuje punomoćnika iz reda advokata, te da zahteva postavljanje punomoćnika.


Najinteresantnije je pravo da zahteva da mu bude postavljen punomoćnik advokat, čiji troškovi padaju na teret budžetskih sredstava. Ovo pravo oštećeni ima kada se za krivični postupak vodi za delo za koje se može izreći kazna zatvora u trajanju preko pet godina. O tom zahtevu odlučuje predsednik pretresnog veća ili sudija pojedinac, ceneći materijalno stanje oštećenog, kao i da li bi to bilo u interesu krivičnog postupka.

Oštećeni gubi svojstvo tužioca kada odustane od optužbe, kada umre (odnosno prestane da postoji ako je oštećeni pravno lice), i kada javni tužilac ponovno preuzme krivično gonjenje (javni tužilac ima to pravo do završetka glavnog pretresa). Izjava oštećenog da odustaje od gonjenja je neopoziva, i smatraće se da je takvu izjavu dao i u slučaju da uredno pozvani oštećeni ne pristupi na pripremno ročište ili glavni pretres, ili ukoliko mu poziv nije mogao biti uručen zbog neprijavljivanja sudu promene adrese prebivališta ili boravišta.