INSTITUT ODLAGANJA KRIVIČNOG GONJENJA
- ČL. 283. ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU -

Email Print



Napomena:

  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetioca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Nikola Pantelić

Objavljeno: 13.07.2015.

Institut odlaganja krivičnog gonjenja predstavlja ovlašćenje javnog tužioca da po svojoj oceni, u okviru zakonom propisanih uslova, ne pokrene krivični postupak protiv osumnjičenog, ukoliko ispuni jednu ili više zakonom propisanih mera čije ispunjenje mu je tužilac naložio.

 

Svrha ovog instituta je kako rasterećenje sudova i smanjenje troškova krivičnih postupaka, tako i izbegavanje vođenja krivičnog postupka protiv lica prema kojima nije nužno izricanje krivičnih sankcija.

Budući da predstavlja izuzetak od načela legaliteta, institut odlaganja krivičnog gonjenja je ograničen na postupke za krivična dela za koja je zakonom propisana novčana kazna ili kazna zatvora do 5 godina.

Prilikom ocene opravdanosti primene ovog instituta u odnosu na konkretnog osumnjičenog, javni tužilac će se po pravilu rukovoditi istim okolnostima kojima se rukovodi sud prilikom odmeravanja krivične sankcije, a koje su propisane čl. 54. Krivičnog zakonika. Pre svega, u obzir će biti uzeta ranija osuđivanost osumnjičenog, u nekim slučajevima i ranija prekršajna kažnjavanost, okolnosti pod kojima je delo izvršeno, lične i porodične prilike osumnjičenog, ali i priroda samog krivičnog dela. Takođe će tužilac uzeti u obzir i da li je ovaj institut već primenjen prema osumnjičenom.

Tužilac će takođe proceniti i koju od mera je najcelishodnije naložiti osumnjičenom, kao i rok za izvršenje naložene obaveze. Zakon kao najduži propisuje rok od godinu dana, a dozvoljava tužiocu da osumnjičenom naloži jednu ili više obaveza.

Tužilac može osumnjičenom naložiti da nadoknadi pričinjenu štetu, odnosno otkloni štetnu posledicu nastalu izvršenjem krivičnog dela, da uplati određeni iznos u korist humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove, da obavi društvenokorisni ili humanitarni rad, ispuni dospele obaveze izdržavanja, da se podvrge odvikavanju od alkohola ili opojnih droga, da se podvrgne psihosocijalnoj terapiji, da izvrši obavezu ustanovljenu pravosnažnom odlukom suda, odnosno poštuje ograničenje utvrđeno parvosnažnom sudskom odlukom, položi vozački ispit, obavi dopdatnu vozačku obuku, odnosno završi drugi odgovarajući kurs.

Primena ovog instituta je moguća samo uz saglasnost osumnjičenog. Prema tome, osumnjičeni može odbiti predlog tužioca da se prema njemu krivično gonjenje odloži, a takođe može i propustiti da ispuni naložene mere čije je ispunjenje prvobitno prihvatio, i u tom slučaju će protiv njega biti pokrenut ili nastavljen krivični postupak. U svakom slučaju pristanak osumnjičenog na primenu ovog instituta nikako ne znači njegovo priznanje krivice za krivično delo koje mu je stavljeno na teret, niti će sud taj pristanak uzeti u obzir na bilo koji način tokom postupka ili prilikom donošenja presude, ukoliko primena instituta ne uspe, i postupak se nastavi. 

Oštećeni u svakom slučaju, bez obzira da li je saglasnost dao ili uskratio, ili njegova saglasnost nije ni bila potrebna, ne gubi pravo da svoj imovinskopravni zahtev ostvaruje u parničnom postupku. On to pravo ne gubi ni u slučaju da smatra da je šteta koju je pretrpeo veća od one koju je tužilac naložio osumnjičenom da nadoknadi.

Primena instituta je moguća do podnošenja optužnog predloga.

Kada osumnjičeni izvrši naloženu obavezu, tužilac će dbaciti krivičnu prijavu.

Naredbom o odlaganju krivičnog gonjenja se nikada ne ulazi u meritum krivične stvari – ne utvrđuje se da li je okrivljeni izvršio krivično delo, i da li je za isto kriv. Okrivljeni prema kome je institut uspešno primenjen ima isti položaj kao i svaki drugi okrivljeni protiv koga je krivična prijava odbačena ili je tužilac odustao od gonjenja iz bilo kog drugog zakonom predviđenog razloga. Okrivljeni koji nije izvršio naloženu obavezu, pa se prema njemu postupak pokrene, u daljem toku postupka ima položaj kao da primena instituta nije ni pokušana. Naredba o odlaganju krivičnog gonjenja se ne može koristiti ni u parničnom postupku ili bilo kom drugom postupku, u kome bi se kao prethodno pitanje pojavilo postojanje krivičnog dela ili krivica učinioca.