NAČIN ODBRANE U PREKRŠAJNOM POSUPKU

Email Print



Napomena:

  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetioca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Sanja Sremčev

Objavljeno: 13.07.2015.



U Zakonu o prekršajima („Sl. glasnik RS,“ br.65/2013) sadržane su materijalne i procesne odredbe koje regulišu prekršaje, prekršajnu odgovornost, prekršajne sankcije, prekršajni postupak i postupak izvršenja odluke.


Glava XI ovog zakona odnosi se na okrivljenog. Okrivljeni je lice protiv koga se vodi prekršajni postupak. Ako okrivljeni nema poslovnu sposobnost, radnje u postupku za njega preduzima njegov zakonski zastupnik. Okrivljeni ima pravo da stavlja predloge, podnosi dokaze u svoju korist i koristi druga pravna sredstva predviđena zakonom.


Odredbe čl. 120-123 odnose se na okrivljeno pravno lice. Kada je okrivljeni pravno lice, u prekršajnom postupku učestvuje njegov predstavnik, koji je ovlašćen da preduzima sve radnje koje može da preduzima sam okrivljeni. Predstavnik okrivljenog pravnog lica je lice koje je ovlašćeno da ga predstavlja ili zastupa na osnovu zakona ili drugog akta tog pravnog lica. Poslodavac može za predstavnika pravnog lica odrediti i drugo lice iz reda svojih članova ili drugog radnika u tom pravnom licu.


Predstavnik može biti samo jedno lice i on mora imati pismeno ovlašćenje organa koji ga je odredio za predstavnika. Kada je okrivljeni strano pravno lice, predstavnik je lice koje upravlja predstavništvom ili drugom poslovnom jedinicom u Republici Srbiji, ukoliko ne bude određeno drugo lice. Predstavnik pravnog lica ne može biti: lice koje je u istoj stvari svedok, odgovorno lice protiv koga se vodi postupak za isti prekršaj, koje ističe da je postupalo na osnovu naređenja drugog odgovornog lica ili organa upravljanja. Ako se pred sudom za predstavnika okrivljenog pravnog lica pojavi neko od ovih lica, sud je dužan da pozove pravno lice da u roku od 8 dana odredi drugog predstavnika. Ako okrivljeno pravno lice na poziv suda ne odredi svog predstavnika ili u ovom roku ne odredi drugog predstavnika kazniće se novčanom kaznom od 10.000,00 do 30.000,00 dinara. Ako i posle izricanja ove kazne pravno lice ne odredi svog predstavnika, za svako dalje neodazivanje pozivu kazniće se novčanom kaznom od 50.000,00 do 100.000,00 dinara.


Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere. Sud je dužan da okrivljenog prilikom prvog ispitivanja pouči o pravu na branioca. Pre nego što sud donese odluku u prekršajnom postupku, okrivljenom se mora dati mogućnost da se izjasni o svim činjenicama i dokazima koji mu se stavljaju na teret, kao i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist (osim u slučajevima predviđenim zakonom). Okrivljeni mora na prvom ispitivanju biti obavešten o prekršaju koji mu se stavlja na teret i o osnovama optužbe, osim ako se postupak na osnovu ovog zakona ne sprovodi bez ispitivanja okrivljenog. Presuda se izuzetno može doneti i bez ispitivanja okrivljenog. Ovo će biti moguće ukoliko se uredno pozvani okrivljeni ne odazove pozivu suda i ne opravda svoj izostanak ili ako ne iznese pismenu odbranu u roku koji mu je odredio sud. Uz ove uslove potrebno je i da ispitivanje okrivljenog nije nužno za utvrđivanje činjenica koje su od značaja za donošenje zakonite odluke.


Poziv za ispitivanje ili davanje pismene odbrane ili za saslušanje, kao i sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu, dostavljaju se okrivljenom lično (u skladu sa pravilima o dostavljanju koja su propisana u glavi XIX). Okrivljeni koji treba lično da prisustvuje ili učestvuje u izvođenju radnji u prekršajnom postupku poziva se pismenim pozivom. Pozivanje se vrši dostavljanjem zatvorenog pismenog poziva koji sadrži: naziv suda, lično ime okrivljenog, naziv prekršaja koji mu se stavlja na teret, mesto gde okrivljeni treba da dođe, dan i čas kada okrivljeni treba da se javi, naznaku da se poziva u svojstvu okrivljenog, službeni pečat i potpis sudije. U pozivu kojim se okrivljeni poziva naznačiće se da li mora lično prisustvovati radi ispitivanja ili svoju odbranu može dati i pismeno. Kad se okrivljeni prvi put poziva, uz poziv mu se obavezno dostavlja primerak zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. U prvom pozivu, poučiće se i o pravu da može uzeti branioca i da branilac može prisustvovati njegovom ispitivanju. Kad se okrivljeni poziva da lično pristupi, jer je njegovo ispitivanje neophodno, u pozivu će se upozoriti da će u slučaju neodazivanja biti doveden. Ako za utvrđivanje činjeničnog stanja prisustvo okrivljenog nije neophodno, u pozivu će se upozoriti da će u slučaju neodazivanja, odluka biti doneta bez njegovog ispitivanja. Ovo sve važi i za predstavnika okrivljenog pravnog lica. Sud može i usmeno uputiti poziv okrivljenom koji se nalazi pred sudom, uz pouku o posledicama nedolaska, što će biti uneto u zapisnik, koji će okrivljeni potpisati i time se smatra da je izvršena uredna dostava poziva. Ako se uredno pozvani okrivljeni ne odazove pozivu, a svoj izostanak ne opravda ili ako se nije moglo izvršiti uredno dostavljanje poziva, a iz okolnosti očigledno proizlazi da okrivljeni izbegava prijem poziva, sud će narediti njegovo dovođenje, ako je njegovo prisustvo neophodno radi utvrđivanja činjeničnog stanja.


U glavi XXII zakona regulisano je saslušanje okrivljenog (čl. 200-206). Okrivljeni se po pravilu saslušava usmeno. Okrivljeni može biti saslušan i ako za prvo saslušanje nije obezbedio branioca, kao i ako njegov branilac, iako je obavešten o saslušanju, nije prisutan, ali odluka suda ne može biti zasnovana na iskazu okrivljenog koji nije bio upozoren na pravo da angažuje branioca ili da bude saslušan u prisustvu branioca.


Kad se okrivljeni prvi put saslušava, pitaće se za ime, nadimak ako ga ima, ime jednog od roditelja, mesto i datum rođenja, čiji je državljanin, zanimanje, adresu stanovanja i zaposlenja, porodične prilike, koji stepen stručne spreme ima, kakvog je imovnog stanja, da li je služio vojsku, odnosno da li ima čin rezervnog oficira, da li se vodi u vojnoj evidenciji i pri kom vojnom organu, da li je osuđivan ili prekršajno kažnjavan i za šta, da li se protiv njega vodi krivični ili prekršajni postupak i za koje delo, a ako je maloletan ko mu je zakonski zastupnik. Nakon što se od okrivljenog uzmu lični podaci, predočiće mu se zašta se okrivljuje i pozvaće se da iznese svoju odbranu.


Prilikom saslušanja, okrivljenom će se omogućiti da se u neometanom izlaganju izjasni o svim okolnostima koje ga terete i da iznese sve činjenice koje ima u svoju odbranu. Okrivljeni ima pravo da odbije da iznese odbranu ili da odgovara na postavljena pitanja i u tom slučaju će ga sud poučiti da time može otežati prikupljanje dokaza za svoju odbranu. Kad okrivljeni da svoj iskaz, ako je potrebno da se popune praznine ili otklone protivrečnosti ili nejasnoće u njegovom izlaganju, sud će mu postavljati pitanja. Ove odredbe važe i za predstavnika okrivljenog pravnog lica. Prema okrivljenom se ne smeju upotrebiti sila, pretnja, obmana, obećanje, iznuda, iznurivanje ili druga slična sredstva da bi se došlo do njegove izjave ili priznanja ili nekog činjenja koje bi se protiv njega moglo upotrebiti kao dokaz.


Pisana odbrana je propisana članom 203. Kada sud nađe da neposredno usmeno saslušanje nije potrebno s obzirom na značaj prekršaja i podatke kojima raspolaže, može pozvati okrivljenog da svoju odbranu iznese pismeno u roku koji mu odredi. U tom slučaju okrivljeni može svoju odbranu dati pismeno ili se lično javiti sudu da bude saslušan usmeno. Kad okrivljeni ima prebivalište ili boravište van područja suda, na zahtev tog suda može se saslušati i pred sudom na čijem području ima prebivalište ili boravište.


Članom 205 predviđeno je suočenje. Okrivljeni može biti suočen sa svedokom i sa drugim saokrivljenim, ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica i ako se to neslaganje ne može na drugi način otkloniti. Suočeni će se postaviti jedan prema drugom i od njih će se zahtevati da jedan drugom ponove svoje iskaze o svakoj spornoj okolnosti i da raspravljaju o istinitosti onoga što su kazali. Tok suočenja i izjave pri kojima su suočeni konačno ostali sud će uneti u zapisnik.


Saslušanje preko tumača je propisano članom 206. Ako je okrivljeni gluv postavljaće mu se pitanja pismeno, a ako je nem pozvaće se da pismeno odgovori. Ako se ispitivanje ne može obaviti na takav način pozvaće se kao tumač lice koje se sa okrivljenim može sporazumeti.


Članom 239. predviđena su prava stranaka na pretresu. Naime, podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, okrivljeni, njegov branilac i oštećeni imaju pravo da u toku pretresa predlažu dokaze i daju druge predloge, a po odobrenju sudije mogu da postavljaju pitanja licima koja se salušavaju. Ako ovlašćeni predstavnik podnosioca zahteva na pretresu izmeni sadržinu zahteva, sud će rešenjem odložiti pretres, da bi se okrivljeni upoznao sa izmenom zahteva i pripremio svoju odbranu. Posle završenog dokaznog postupka stranke i branilac mogu dati završnu reč sa svojom ocenom o izvedenim dokazima. Poslednja reč uvek pripada okrivljenom, odnosno predstavniku okrivljenog pravnog lica. Ako sudija nađe da pretres ne treba odlagati radi dopune postupka ili radi pripreme odbrane okrivljenog po izmenjenom zahtevu, zaključiće pretres, a može doneti presudu i javno objaviti izreku presude uz kratko navođenje razloga. Kada u ovom slučaju okrivljeni i podnosilac zahteva izjave da ne traže da im se dostavi pismeno izrađena presuda i da se neće žaliti, okrivljenom će se uručiti, a podnosiocu zahteva dostaviti, samo prepis izreke presude.


U glavi XXVXIII propisano je održavanje reda. Ukoliko okrivljeni ometa red u postupku, sudija će ga opomenuti, a ako nastavi sa ometanjem reda može ga i udaljiti (čl. 244).


Povreda prava na odbranu, koje je uticalo ili moglo uticati na zakonito i pravilno donošenje odluke, predstavlja bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka (čl. 264) i u tom slučaju drugostepeni prekršajni sud će žalbu usvojiti, prvostepenu odluku presudom ukinuti i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovni postupak, s tim da se na ovu povredu mora ukazati u žalbi.

Okrivljeni ima pravo na upotrebu svog jezika pri izvođenju pojedinih radnji u postupku ili na usmenom pretresu. Ako se postupak ne vodi na jeziku okrivljenog obezbediće se usmeno prevođenje, kao i prevođenje isprava i drugih pismenih dokaza, putem tumača kojeg određuje sud. Sud će poučiti okrivljenog o pravu na prevođenje, a on se ovog prava može odreći ukoliko zna jezik postupka. Ako okrivljeni nije poučen o pravu na upotrebu jezika, ili je njemu ili njegovom braniocu protivno njegovom zahtevu uskraćeno pravo da na usmenom pretresu ili u toku ostalih radnji u prekršajnom postupku upotrebljava svoj jezik i da na svom jeziku prati tok usmenog pretresa odnosno postupka, ovo predstavlja bitnu povredu postupka (čl. 264), na koju je potrebno ukazati u žalbi.