Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Kućni zatvor i kućni pritvor

Email Print


Napomena:
  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetioca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Bojana Radivojević

Objavljeno: 12.07.2017.



Iako se određene terminološke sličnosti mogu naći u institutima "kućni zatvor" i "kućni pritvor" reč je o različitim vidovima lišenja slobode okrivljenog lica.

KUĆNI ZATVOR je kazna, krivična sankcija koju sud izriče presudom kojom se okončava krivični postupak. To je modalitet izvršenja kazne zatvora. Ona se umesto u zatvoru izvršava u prostorijama u kojima osuđeni stanuje.

KUĆNI PRITVOR je mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog tokom trajanja postupka, koju sud izriče rešenjem, tokom postupka. Ova mera se odnosi na zabranu okrivljenom da bez odobrenja napusti stan u kojem boravi i određivanje uslova pod kojim će boraviti u stanu, a naročito zabranu okrivljenom da koristi telefonski priključak, internet ili da prima druga lica u stan. Kućni pritvor može trajati dok za to postoji potreba, a najduže do pravnosnažnosti presude, odnosno do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode.

Glavna svrha postojanja krivičnih sankcija je suzbijanje kriminaliteta, a kako bi se postigao navedeni cilj jedan od preduslova je i adekvatna primena i izvršenje krivičnih sankcija koje su propisane našim zakonima.

Izvršenjem krivičnih sankcija ostvaruje se opšta i individualna svrha njihovog izricanja u cilju uspešne reintegracije osuđenog lica. Među svim krivičnim sankcijama najzastupljenija je kazna.

U našem krivičnopravnom sistemu predviđene su četiri kazne:

1. Zatvor,
2. Novčana kazna,
3. Rad u javnom interesu,
4. Oduzimanje vozačke dozvole.

Opšte prihvaćeni stav je da učinioca krivičnog dela ne treba slati u zatvor ako se može očekivati da će se primenom drugih sankcija na njega uticati da ne vrši krivična dela i da će se na slobodi dobro vladati. Kaznom lišenja slobode često se postiže suprotan efekat od željenog, te su stvorene alternativne krivične sankcije. Jedna od njih je kućni zatvor - kazna zatvora koja se izvršava u prostorijama u kojima osuđeni stanuje.

Alternativne krivične sankcije, među njima i kućni zatvor, brzo su zaživele u praksi zbog brojnih argumenata koje im idu u prilog - izriču se kod lakših krivičnih dela, a osim ušteda u budžetu i rasterećenja zatvora, postiže se i uključivanje osuđenih u zajednicu.

Kućni zatvor nije posebna vrsta kazne lišenja slobode. Naše pravo poznaje samo jednu vrstu kazne lišenja slobode, a to je zatvor. Kućni zatvor je modalitet izvršenja kazne zatvora. Ona se umesto u zatvoru izvršava u prostorijama u kojima osuđeni stanuje. Ona suštinski, iako ne formalno, za osuđeno lice, predstavlja posebnu kaznu lišenja slobode iz razloga što menja njen način i mesto izvršenja.

Članom 45. Krivičnog zakonika predviđena je kazna kućnog zatvora:

  • Ako učiniocu krivičnog dela izrekne kaznu zatvora do 1. godine, sud može istovremeno odrediti da će se ona izvršiti tako što će je osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, ukoliko se s obzirom na ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo držanje posle učinjenog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinio može očekivati da će se i na taj način ostvariti svrha kažnjavanja.
  • Osuđeni kojem je određeno izvršenje kazne zatvora na navedeni način ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija (u nastavku teksta možete pročitati detaljnije informacije). Ukoliko osuđeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora.
  • Osuđeni za krivično delo protiv braka i porodice koji živi sa oštećenim u istom porodičnom domaćinstvu ne može se odrediti izvršenje kazne zatvora u prostorijama u kojima stanuje.

Sud, kada odmerava i izriče kaznu zatvora, istovremeno može odlučiti o tome da učinilac kaznu zatvora izvrši u prostorijama u kojima stanuje.

Takođe je predviđeno da sud određuje primenu mere kućnog zatvora, a kontrolu ograničenja koja su okrivljenom određena odlukom suda obavlja organizaciona jedinica nadležna za alternativne sankcije, Poverenička služba, u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

U okviru Povereničke službe obrazuju se povereničke kancelarije za područje teritorijalne nadležnosti jednog ili više viših sudova. Poslove izvršenja obavlja državni službenik iz povereničke kancelarije - Poverenik. Poverenik ima ovlašćenja, između ostalog, da organizuje, sprovodi i prati izvršenja kazne zatvora u prostorijama u kojima osuđeni stanuje. On je takođe ovlašćen da prikuplja podatke o licima prema kojima se sprovodi izvršenje, da uspostavi kontakt sa porodicom, da izvrši uvid u službenu dokumentaciju nadležnih organa i pravnih lica i da od njih zatraži da mu se dostave potrebni podaci

Poverenik ima svojstvo službenog lica i poseduje službenu legitimaciju čiju sadržinu i izgled propisuje ministar nadležan za poslove pravosuđa.

Prava lica prema kome se sprovode sankcije i mere

U postupcima izvršenja odluka suda jemči se poštovanje dostojanstva lica prema kome se sprovode sankcije i mere, a to lice ne sme biti stavljeno u neravnopravan položaj zbog rase, boje kože, pola, jezika, vere, političkih i drugih uverenja, nacionalnog ili socijalnog porekla, imovnog stanja, obrazovanja, društvenog položaja, seksualne orijentacije ili drugog ličnog svojstva.

Okrivljeni će ostvarivati svoju zdravstvenu zaštitu prema opštim propisima o zdravstvenoj zaštiti.

Okrivljeni može promeniti mesto prebivališta ili boravišta, ali samo uz saglasnost organa čijom je odlukom sprovođenje izvršenja. Molba za saglasnost podnosi se preko povereničke kancelarije.

Ako osuđeno lice smatra da su postupanjem Poverenika povređena njegova prava, ima pravo prigovora direktoru Uprave na rad Poverenika, a na koje direktor Uprave mora odgovoriti u roku od 8 dana od dana prijema prigovora.

Sud u odluci rešava da li se mera kućnog zatvora izvršava sa ili bez elektronskog nadzora, što takođe postoji kao mogućnost u određenim slučajevima kada sud proceni da je potrebno, a tada se oprema za elektronski nadzor aktivira odmah posle dostavljanja odluke koju je sud doneo o primeni ove mere.

Propisana su prava i obaveze osuđenika koji izdržava kaznu zatvora u prostorijama u kojima stanuje, a između ostalog i pravo da boravi van prostorija u kojima stanuje u trajanju od najviše 2 časa dnevno, u periodu od 13 do 17 časova.

Uređaj za lociranje okrivljenog je odašiljač sa pratećom opremom i on je neškodljiv za zdravlje.

Poverenička služba upravlja uređajem kojim se daljinski prati kretanje okrivljenog i njegov položaj u prostoru.

Pre donošenja odluke o izvršenju kazne zatvora sa primenom elektronskog nadzora sud će utvrditi da li postoje tehničke i druge mogućnosti za izvršenje ove kazne.

Da bi ispunio ovlašćenja koja su mu data u postupku izvršenja kazne kućnog zatvora, Poverenik može, bez prethodne najave, da proverava da li se osuđeni nalazi u prostorijama u kojima stanuje.

Provere se mogu obavljati:

- posetom osuđenom u prostorijama u kojima stanuje,

- razgovorima sa članovima njegovog porodičnog domaćinstva i poslodavcem, a takođe i

- putem telefonskog razgovora u kom slučaju Poverenik poziva fiksni telefonski broj vlasnika prostorija u kojima osuđeni stanuje i razgovara sa osuđenim, kao i sa članovima njegovog porodičnog domaćinstva.

Posebni slučajevi kada može doći do napuštanja prostorije u kojima osuđeni izdržava kaznu zatvora odlukom Direktora

Određeni su i neki posebni slučajevi kada može doći do napuštanja prostorije u kojima osuđeni izdržava kaznu zatvora odlukom Direktora:

1. zbog pružanja nužne medicinske pomoći osuđenom ili članu njegovog porodičnog domaćinstva, ako je za pružanje medicinske pomoći neophodno napuštanje prostorija
2. radi odlaska na posao ako krivično delo za koje je osuđen nije u vezi sa radom
3. radi pohađanja nastave tokom redovnog školovanja
4. zbog odazivanja na poziv državnog organa
5. zbog odlaska na polaganje ispita
6. zbog teške, akutne ili hronične bolesti, radi odlaska na redovne zdravstvene preglede ili stacioniranog lečenja
7. zbog svog venčanja ili venčanja krvnog srodnika do drugog stepena srodstva
8. zbog smrti bliskog srodnika
9. zbog obaveze staranja prema članovima uže porodice predviđene zakonom, u slučaju da tu obavezu ne može da obavlja drugo lice
10. zbog sezonskih poljoprivrednih radova ako se osuđeni bavi poljoprivredom kao stalnom delatnošću
11. zbog drugih naročito opravdanih razloga za koje osuđeni može podneti obrazloženu molbu.

Direktor uprave donosi odluku na molbu osuđenog.

Osuđeni podnosi molbu preko Poverenika koji je sa mišljenjem o osnovanosti dostavlja Povereničkoj službi. Sa odlukom o dozvoli napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje upoznaje se sud i mesno nadležna policijska uprava.

Direktor uprave može opozvati odluku o dozvoli napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje, ako:

- više ne postoje okolnosti koje su mu prvobitno i omogućile konkretno napuštanje,
- osuđeni zloupotrebljava dozvolu napuštanja prostorije, ili
- se naknadno utvrdi da su podaci navedeni u molbi osuđenog, na osnovu kojih je doneta odluka o dozvoli napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje, neistiniti.

Protiv odluke o opozivu dozvole za napuštanje prostorija u kojima osuđeni stanuje, osuđeni može izjaviti žalbu sudiji za izvršenje, u roku od 3 dana od dana prijema odluke.

U slučaju da osuđeni nije u mogućnosti da unapred podnese molbu zbog potrebe pružanja hitne medicinske pomoći osuđenom ili članu njegovog porodičnog domaćinstva, osuđeni može napustiti prostorije u kojima stanuje.

O napuštanju prostorije na ovaj način, osuđeni ili član njegovog porodičnog domaćinstva u što kraćem roku mora telefonom ili na drugi način da obavesti Poverenika i da mu dostavi izveštaj zdravstvene ustanove o zdravstvenom stanju zbog koga je morao da napusti prostorije u kojima izvršava kaznu zatvora.

Kako Poverenička služba vodi računa o izvršavanju ove sankcije, ona bez odlaganja obaveštava sud, koji je doneo prvostepenu odluku, u slučaju da osuđeni samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje. Zakonsko rešenje koje reguliše samovoljno napuštanje u kom slučaju Poverenička služba obaveštava sud bez odlaganja odnosi se na napuštanje prostorije jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju od šest časova. U tim slučajevima Poverenička služba obaveštava bez odlaganja sud koji je doneo prvostepenu presudu.

Sudija tada, a najkasnije u roku od 24 časa, donosi rešenje da osuđeni ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora i naređuje izdavanje poternice. Vreme koje je osuđeni proveo u bekstvu ne uračunava se u vreme izvršenja kazne.

Poverenik preduzima sve potrebne radnje kako bi se ova sankcija što efektivnije izvršila, po potrebi uspostavlja saradnju sa porodicom osuđenog, policijom, ustanovama zdravstvene i socijalne zaštite, poslodavcem i drugim ustanovama, organizacijama i udruženjima.

Direktor uprave može prevremeno otpustiti osuđenog sa izdržavanja kazne najviše tri meseca do isteka kazne, ako je izdržao devet desetina kazne, zbog dobrog vladanja osuđenog i postignutih rezultata u programu postupanja, a na predlog Povereničke službe.

Predlog se podnosi na osnovu mišljenja Poverenika.

KUĆNI PRITVOR (ZABRANA NAPUŠTANJA STANA)

Iako se određene terminološke sličnosti mogu naći u institutima "kućni zatvor" i "kućni pritvor" reč je o formalno i ciljno različitim vidovima lišenja slobode okrivljenog lica.

KUĆNI ZATVOR je kazna, krivična sankcija koju sud izriče presudom kojom se okončava krivični postupak.

KUĆNI PRITVOR je mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog tokom trajanja postupka, koju sud izriče rešenjem, tokom postupka.

Ova dva, na izgled slična instituta, regulisana su različitim zakonima, te je:

- Institut KUĆNOG ZATVORA smešten u našem Krivičnom zakoniku, dok je
- Mera zabrane napuštanja stana, odnosno KUĆNI PRITVOR, regulisana odredbama Zakonika o krivičnom postupku.
- IZVRŠENJE navedenih SANKCIJA predviđeno je u odredbama Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera.

Osnovna obaveza okrivljenog i preduslov uspešnog vođenja krivičnog postupka je prisustvo okrivljenog i dostupnost pravosudnim organima tokom celog njegovog trajanja. Radi obezbeđenja njegovog prisustva Zakonik o krivičnom postupku predviđa razne mere, koje su hijerarhijski raspoređene.

Osnovno pravilo za primenjivanje svih mera o obezbeđenju prisustva okrivljenog je poštovanje obaveze organa postupka da prema okrivljenom ne primenjuje težu meru ako se ista svrha može postići i blažom merom.

Među navedenim merama su:

1. Poziv,
2. Dovođenje,
3. Zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licima i posećivanja određenih mesta,
4. Zabrana napuštanja boravišta,
5. Jemstvo,
6. Zabrana napuštanja stana (kućni pritvor) i
7. Pritvor.

Zabrana napuštanja stana ili, poznatija u javnosti kao kućni pritvor je novina u našem krivičnoprocesnom sistemu. Sadržinski, ova mera se odnosi na zabranu okrivljenom da bez odobrenja napusti stan u kojem boravi i određivanje uslova pod kojim će boraviti u stanu, a naročito zabranu okrivljenom da koristi telefonski priključak, internet ili da prima druga lica u stan. Ova mera uvedena je u naše pravo kao alternativa pritvoru, koja je najteža mera koje se može izreći tokom postupka, te predviđanjem njene alternative poboljšava se položaj okrivljenog i omogućava humaniji način postizanja glavnog cilja navedenih mera - obezbeđivanja prisustva okrivljenog do okončanja krivičnog postupka.

Kućni pritvor se primenjuje u slučajevima kada postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao pobeći ili u slučajevima u kojima bi se i inače mogla primeniti mera određivanja pritvora. Pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako:

1. se krije, ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva,

2. postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će i kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano ili učiniti krivično delo kojim preti,

3. je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko 10 godina, odnosno kazna zatvora preko 5 godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od 5 godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Ukoliko postoji neki od uslova za izricanje mere određivanja zabrane napuštanja stana, sud može doneti rešenje kojim se zabranjuje okrivljenom da bez odobrenja napusti stan u kojem boravi i odrediti uslove pod kojima će boraviti u stanu, kao što su zabrana okrivljenom da koristi telefon i internet ili da prima druga lica u stan.

Izuzetno, okrivljeni može i bez odobrenja napustiti svoj stan ako je to neophodno radi:

- hitne medicinske intervencije u odnosu na njega ili lice s kojim živi u stanu, odnosno
- izbegavanja ili sprečavanja ozbiljne opasnosti po život ili zdravlje ljudi, odnosno imovinu većeg obima.

Okrivljeni je dužan da o napuštanju stana, razlogu i mestu na kojem se trenutno nalazi bez odlaganja obavesti Poverenika iz organa uprave nadležnog za izvršenje krivičnih sankcija.

O određivanju ove mere odlučuje sudija za prethodni postupak, na predlog javnog tužioca, a posle potvrđivanja optužnice, po službenoj dužnosti, odlučuje veće.

Okrivljeni će se u rešenju o izricanju mere zabrane napuštanja stana upozoriti da se protiv njega može odrediti pritvor ako prekrši izrečenu zabranu.

Kršenje izrečene mere ne dovodi obavezno do ponovnog određivanja pritvora, već postoji samo mogućnost da sud blažu meru zameni težom. Tada je sud dužan da prilikom ponovnog određivanja pritvora prema okrivljenom jasno navede i valjane razloge zbog kojih smatra da je opisanim postupanjem okrivljeni ugrozio nesmetano vođenje krivičnog postupka, te da se svrha pritvora ne može ostvariti drugom merom.

Kućni pritvor može trajati dok za to postoji potreba, a najduže do pravnosnažnosti presude, odnosno do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode.

Sud je dužan da svaka tri meseca ispita da li je dalje trajanje mere opravdano.

Protiv rešenja kojim se određuje, produžava ili ukida mera zabrane napuštanja stana žalbu mogu izjaviti:

- javni tužilac,
- okrivljeni i njegov branilac,

a žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

Praćenje izvršenja mere zabrane napuštanja stana u nadležnosti je Povereničke službe, odnosno Poverenika, i u pogledu njenog izvršenja postoje sličnosti sa institutom kućnog zatvora.

Tako, sud je u svojoj odluci dužan da naznači da li se mera kućnog pritvora izvršava sa ili bez elektronskog nadzora i odluku o primeni mere odmah dostavlja Povereničkoj službi.

Ako sud donese odluku da se mera kućnog pritvora izvršava uz primenu elektronskog nadzora, oprema za elektronski nadzor aktivira se odmah posle dostavljanja odluke o primeni mere Povereničkoj službi.

Prilikom kontrole sprovođenja mere Poverenik sarađuje sa policijom ili drugim državnim organima.

O kršenju ograničenja koje je sud okrivljenom odredio Poverenik bez odlaganja obaveštava sud, policiju i Povereničku službu. Poverenik obaveštava sud i o drugim okolnostima od značaja za primenu elektronskog nadzora.

Kućni pritvor je svojevrsna pogodnost okrivljenog lica na koje se još uvek odnosi pretpostavka nevinosti, ali je po proceni suda neophodna mera kako bi okrivljeni bio prisutan tokom trajanja krivičnog postupka.

Institut je stvoren u cilju smanjenja preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija.

U trenucima kada u odnosu na određeno lice postoji samo osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, a razlozi neophodnosti ne zahtevaju izricanje pritvora, stvorena je alternativa očigledno humanijeg karaktera kojom se može postići svrha izricanja mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog lica, dok je institut kućnog zatvora, kao krivična sankcija koja se izvršava u prostorijama u kojima osuđeno lice stanuje, posledica saznanja da kazna zatvora često pruža neželjene efekte i da nije uvek najadekvatnija sankcija za postizanje reintegracije i resocijalizacije osuđenog lica. Korak je ka smanjenju kriminaliteta, sprečava stvaranje novih prestupnika, i čuva sredstva koje društvo bezrezervno troši. Primenjuje se na osuđenike za lakša krivična dela, bez elemenata nasilja, u nastojanju da se osuđenici koji ispunjavaju zakonske uslove zaštite od zatvorske atmosfere.



Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.

Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:

  • našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
  • adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge