NEOVLAŠĆENO DRŽANJE OPOJNIH DROGA
(ČLAN 246A KRIVIČNOG ZAKONIKA)

Email Print



Napomena:

  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetioca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Gordan Krstić

Objavljeno: 13.07.2015.



Sadržaj:

  1. Kratak pregled zakonskog regulisanja ovog krivičnog dela
  2. Elementi i karakteristike krivičnog dela
  3. Postupak
  4. Osnov za oslobođenje od kazne

Krivično delo Neovlašćeno držanje opojnih droga predviđeno je članom 246a Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014) i spada prema kriterijumu zaštitnog objekta u grupu krivičnih dela protiv zdravlja ljudi.

Kratak pregled zakonskog regulisanja ovog krivičnog dela

Članom 245 stav 3 Osnovnog krivičnog zakona, kao radnja krivičnog dela bilo je predviđeno samo neovlašćeno držanje supstanci ili preparata koji su proglašeni za opojne droge. Krivičnim zakonikom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 01.01.2006. godine uveden je privilegovan oblik držanja opojne droge u članu 246, čija se radnja sastojala u neovlašćenom držanju supstanci ili preparata, koji su proglašeni za opojnu drogu i to radi sopstvene upotrebe, a u kom slučaju se učinilac može osloboditi od kazne. Stav o inkriminisanju samog držanja opojne droge za sopstvenu upotrebu ima uporište i u međunarodnom pravu, pre svega Konvenciji Ujedinjenih nacija protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci od 19.12.1988. godine, gde se u članu 3 Konvencije u odnosu na predviđene prekršaje i sankcije koristi i izraz posedovanje, čime se otvara mogućnost propisivanja kao krivičnog dela i posedovanja opojnih droga za ličnu upotrebu, a da, s druge strane, opojne droge, psihotropne supstance i preparati koji su proglašeni za opojne droge mogu imati štetno dejstvo i u malim količinama, nesumnjivo opravdavanju i ovakvu inkriminaciju. Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2009. godine uveden je poseban član koji nosi naziv:”neovlašćeno držanje opojnih droga”, koji je upravo i predmet ovog teksta.

Elementi i karakteristike krivičnog dela

Učinilac ovog krivičnog dela jeste lice koje neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge. Dakle, inkriminiše se držanje opojne droge isključivo za ličnu upotrebu, a pod državinom podrazumeva se faktična, neposredna vlast na stvari.

Manja količina nije precizno određena, nego je to prepušteno sudskoj praksi, da s obzirom na način izvršenja krivičnog dela, zavisnost od upotrebe opojnih droga, kao i okolnosti pod kojima je delo učinjeno, a učinilac zatečen, opredele i manju količinu.

U smislu člana 112 stav 15 Krivičnog zakonika pod opojnim drogama smatraju se supstance i preparati koji su propisima zasnovanim na zakonu proglašeni za opojne droge. Prilikom kvalifikacije da li određena supstanca predstavlja opojnu drogu treba primeniti i Zakon o kontrolisanim psihotropsnim supstanicama, koji bliže definiše ove pojmove.

Propisana kazna za ovaj oblik je novčana kazna ili zatvor do tri godine, a optuženi se može osloboditi od kazne.

Postojanje ovog krivičnog dela podrazumeva direktan umišljaj učinioca – svest i volju učinioca da drži supstancu za koju zna da je opojna droga i da je kao takva podobna da ugrozi zdravlje ljudi i ako zna da za nabavljanje i držanje takve supstance nije ovlašćen.

Opojne droge, s obzirom na to da predstavljaju predmet izvršenja krivičnog dela se oduzimanju, a učiniocu krivičnog dela se izriče mera bezbednosti oduzimanje predmeta iz člana 87 Krivičnog zakonika, a sve u vezi sa članom 246a stav 3 Krivičnog zakonika, koji propisuje da će se opojne droge oduzeti.

Postupak

Krivični postupak za ovo krivično delo pokreće se podnošenjem krivične prijave od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcije policije, i to policijske stanice, čiji su policijski službenici najčešće prilikom pregleda osumnjičenog pronašli opojnu drogu.

U zavisnosti od vrste opojne droge, postoji mogućnost primene odlaganja krivičnog gonjenja iz člana 283 Zakonika o krivičnom postupku, pa će se tako odložiti krivično gonjenje prema osumnjičenom, odnosno rešenjem će mu biti naloženo da uplati određeni novčani iznos u humanitarne svrhe ili izvrši društveno-korisni rad.

Osnov za oslobođenje od kazne

Predviđen je i poseban fakultativan osnov oslobođenja od kazne, u slučaju kada učinilac otkrije od koga nabavlja opojnu drogu.

Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.

Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:

  • našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
  • adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge