Tehnička dokumentacija

Postavite pitanje
Telefon: 011/40-43-190
011/40-43-191
011/40-43-192

Email Print

Shodno čl.22. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načina vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl.glasnik RS“, br.77/2015), tehnička dokumentacija se izrađuje na osnovu geodetskih i seizmoloških podloga, geotehničkog elaborata, kao i ostalih podloga, odnosno elaborata, zavisno od vrste i klase objekta, posebnosti lokacije na kojoj se planira građenje objekta i od vrste tehničke dokumentacije.

Idejno rešenje se izrađuje na katastarsko-topografskim podlogama, ali one ne moraju biti overene od strane katastra.

(Namera zakonodavca je bila da pojednostavi fazu izdavanja lokacijskih uslova, tako što nije neophodno da se u ovoj fazi pribavlja imovina, kao i da se obavi detaljno geodetsko snimanje koje se radi u daljim fazama izrade tehničke dokumentacije. U slučaju da ne postoje ažurne javne baze podataka, a imajući u vidu da investitor želi da dobije potvrdu od nadležne službe, može dati katastarsko – topografski plan na overu, gde će nadležna služba RGZ da izvrši proveru sa zvaničnom geodetskom mrežom RGZ, odnosno da izvrši proveru tačnosti snimanja terena od ovlašćene firme za obavljanje geodetskih poslova. U tom smislu nije obavezna overa za fazu idejnog rešenja, a investitor ukoliko proceni da usled nedostatka podloga hoće da proveri tačnost snimanja, kao i da izbegne eventualni rizik u daljim fazama izrade tehničke dokumentacije, može da overi podloge u nadležnoj službi RGZ. Sve u svemu, glavni problem je nedostatak ažurnih topografskih podloga, koje kada se preklapaju sa katastarskim planovima mogu da ukažu na tu neažurnost kako po pitanju horizontalne projekcije, tako i visinske predstave terena.)

Shodno čl.6,7 i 8. Uredbe o lokacijskim uslovima:

Pribavljanje podataka od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra

Član 6.

Ako su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 5. stav 2. ove uredbe, nadležni organ po službenoj dužnosti, bez odlaganja, pribavlja od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra:

1) kopiju plana za katastarsku parcelu, odnosno katastarske parcele navedene u zahtevu, u digitalnoj i analognoj formi;

2) izvod iz katastra vodova, u digitalnoj i analognoj formi, osim za izvođenje radova na nadziđivanju postojećeg objekta;

3) podatke o površini parcele, odnosno parcela, koje pribavlja uvidom u zvaničnu elektronsku bazu podataka katastra nepokretnosti, osim za linijske objekte i antenske stubove.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dužan je da bez odlaganja, elektronskim putem, nadležnom organu dostavi dokumente, odnosno omogući uvid u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Izdavanje lokacijskih uslova uvidom u planski dokument, odnosno separat

Član 7.

Ako se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva iz člana 5. stav 1. ove uredbe.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako zbog nedostataka u sadržini idejnog rešenja nadležni organ ne može izdati lokacijske uslove, zahtev odbacuje u skladu sa članom 5. stav 3. ove uredbe, uz navođenje svih nedostataka zbog kojih nije moguće izdati lokacijske uslove.

Ako se lokacijski uslovi izdaju po zahtevu za koji nadležni organ utvrdi da nije u skladu sa važećim planskim dokumentom, odnosno separatom, ti uslovi sadrže sve zabrane i ograničenja sadržana u planskom dokumentu i konstataciju da nije moguće izdati građevinsku dozvolu u skladu sa podnetim zahtevom.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, nadležni organ ne pribavlja podatke iz člana 6. ove uredbe i ne dostavlja zahtev za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje imaocima javnih ovlašćenja.

Pribavljanje uslova za projektovanje i priključenje od imaoca javnih ovlašćenja

Član 8.

Ako se uslovi za projektovanje i priključenje ne mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva:

1) obavesti podnosioca zahteva o visini stvarnih troškova za dostavljanje uslova od imalaca javnih ovlašćenja, uz nalog da izvrši uplatu tih troškova pre preuzimanja lokacijskih uslova, i

2) prosledi imaocima javnih ovlašćenja, čije uslove treba da pribavi u zavisnosti od klase i namene objekta, zahtev za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje iz njihove nadležnosti.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana, nadležni organ imaocu javnih ovlašćenja prosleđuje podatke o površini parcele, odnosno parcela za koje se traže lokacijski uslovi i elektronsku kopiju sledeće dokumentacije:

1) idejnog rešenja, dostavljenog uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova;

2) plana za katastarsku parcelu, odnosno katastarske parcele za koje se traže lokacijski uslovi;

3) izvoda iz katastra vodova, osim za izvođenje radova na nadziđivanju postojećeg objekta.

Izuzetno od stava 1. tačka 2) ovog člana, ako je podnosilac zahteva, u zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova, izjavio da želi prethodno da se izjasni da li prihvata troškove izdavanja lokacijskih uslova za projektovanje i priključenje, o kojima se obaveštava u skladu sa stavom 1. tačka 1) ovog člana, nadležni organ će po slanju tog obaveštenja zastati sa postupkom i isti nastaviti po izjašnjenju podnosioca da prihvata iznos troškova izdavanja lokacijskih uslova.

Za vreme zastoja postupka iz stava 3. ovog člana ne teku rokovi propisani za izdavanje lokacijskih uslova.

Shodno čl.26. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015), tehnička dokumentacija sadrži projekte koji se izrađuju u delovima, prema oblastima, odnosno, sadržaju. Projekti su u tehničkoj dokumentaciji označeni rednim brojem i obavezno složeni u sveske, prema sledećim oblastima i redosledu:

broj "1": arhitektura;

broj "2": konstrukcija i drugi građevinski projekti (2/1 konstrukcija, 2/2 saobraćajnice, itd.);

broj "3": hidrotehničke instalacije;

broj "4": elektroenergetske instalacije;

broj "5": telekomunikacione i signalne instalacije;

broj "6": mašinske instalacije;

broj "7": tehnologija;

broj "8": saobraćaj i saobraćajna signalizacija;

broj "9": spoljno uređenje sa sinhron-planom instalacija i priključaka, pejzažna arhitektura i hortikultura;

broj "10": pripremni radovi (rušenje, zemljani radovi, obezbeđenje temeljne jame).

Shodno stav.6. čl.26. ovog pravilnika, u slučaju da tehnička dokumentacija ne sadrži sve projekte navedene u stavu 2. ovog člana, priloženi projekti ne menjaju redni broj projekta prema oblastima.

Član 127. Zakona o planiranju i izgradnji:

U izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje je zaposleno u privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je ovlašćeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrađuje tehnička dokumentacija.

U izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona.

Pravno lice koje obavlja komunalne delatnosti, odnosno delatnosti od opšteg interesa može da izrađuje tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata koje će koristiti za obavljanje svoje delatnosti, pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Organizacija koja obavlja delatnost zaštite kulturnih dobara može da izrađuje tehničku dokumentaciju za preduzimanje mera tehničke zaštite na nepokretnom kulturnom dobru.

Takođe,

Shodno čl.32. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br. 23/2015), elaborati i studije prilažu se tehničkoj dokumenaciji, ali ne čine njen sastavni deo.

S obzirom da drugačije nije određeno, mišljenja smo da lice koje je zaposleno u privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji može da vrši izradu elaborata i studija, koji shodno čl.32 navedenog pravilnika, ne čine sastavni deo tehničke dokumentacije.

Shodno stav 8. član 26. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehinčke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.77/2015), u slučaju dogradnje, rekonstrukcije i adaptacije postojećeg objekta ili u slučaju promene namene, tehnička dokumentacija sadrži i arhivski projekat, ili snimak postojećeg stanja ukoliko arhivski projekat ne postoji.

Mišljenja smo da se u konkretnom slučaju objekat može klasifikovati kao

Lokalni vodovodi, parovodi i toplovodi / Parovodi i toplovodi / Lokalni cevovodi za toplu vodu, paru ili komprimovani vazduh (cevi van zgrada) / 222230 / G

Da.

Shodno stav 5. čl.123. Zakona o planiranju i izgradnji, za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvođenje.

Shodno čl.36. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br.22/2015),  kada je, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara, utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu glavni projekat zaštite od požara, izrađen u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i projekat za izvođenje, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, u elektronskoj formi, kao i onoliko primeraka u papirnoj formi koliko podnosilac zahteva želi da mu organ nadležan za poslove zaštite od požara overi prilikom izdavanja saglasnosti.

Nadležni organ, po prijemu glavnog projekta zaštite od požara i projekta za izvođenje, bez odlaganja, u ime i za račun investitora, podnosi organu nadležnom za poslove zaštite od požara, zahtev za davanje saglasnosti na projekat za izvođenje.

Shodno čl.127. Zakona o planiranju i izgradnji, u izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje je zaposleno u privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je ovlašćeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrađuje tehnička dokumentacija.

U izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona.

Pravno lice koje obavlja komunalne delatnosti, odnosno delatnosti od opšteg interesa može da izrađuje tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata koje će koristiti za obavljanje svoje delatnosti, pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Organizacija koja obavlja delatnost zaštite kulturnih dobara može da izrađuje tehničku dokumentaciju za preduzimanje mera tehničke zaštite na nepokretnom kulturnom dobru.

S obzirom da lice koje radi na poslovim izdavanja građevinskih dozvola jeste lice koje vrši nadzor nad primenama odredbi ovog zakona, to lice ne može da učestvuje u izradi tehničke dokumentacije.

Član 127. Zakona o planiranju i izgradnji:

U izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje je zaposleno u privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je ovlašćeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrađuje tehnička dokumentacija.

U izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona.

Pravno lice koje obavlja komunalne delatnosti, odnosno delatnosti od opšteg interesa može da izrađuje tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata koje će koristiti za obavljanje svoje delatnosti, pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Organizacija koja obavlja delatnost zaštite kulturnih dobara može da izrađuje tehničku dokumentaciju za preduzimanje mera tehničke zaštite na nepokretnom kulturnom dobru.

Takođe,

Shodno čl.32. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br. 23/2015), elaborati i studije prilažu se tehničkoj dokumenaciji, ali ne čine njen sastavni deo.

S obzirom da drugačije nije određeno, mišljenja smo da lice koje je zaposleno u privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji može da vrši izradu elaborata i studija, koji shodno čl.32 navedenog pravilnika, ne čine sastavni deo tehničke dokumentacije.

Da.

Shodno čl.22 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015), tehnička dokumentacija se izrađuje na osnovu geodetskih i seizmoloških podloga, geotehničkog elaborata, kao i ostalih podloga, odnosno elaborata, zavisno od vrste i klase objekta, posebnosti lokacije na kojoj se planira građenje objekta i od vrste tehničke dokumentacije.

Geodetske podloge čine katastarsko-topografski plan i izvod iz katastra podzemnih instalacija.

Shodno čl.33. ovog pravilnika, grafički prilozi koji su sastavni deo izvoda iz projekta, koji se izrađuje za potrebe pribavljanja građevinske dozvole, se izrađuju na overenom katastarsko-topografskom planu.

Shodno čl. 33.stav 1. tač. 9) Zakona o zaštiti od požara, područne jedinice organa državne uprave u čijoj je nadležnosti zaštita od požara daju saglasnost na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, za izgradnju, rekonstrukciju i dogradnju objekata sa svim pripadajućim instalacijama, opremom i uređajima i to naftovoda, produktovoda i gasovoda koji nisu obuhvaćeni članom 34. stav 1. tačka 1.

Saglasnost iz st. 1. i 2. ovog člana pribavlja investitor, odnosno vlasnik objekta u proceduri

propisanoj zakonom koji uređuje izgradnju.

Shodno čl.123. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvođenje.

(Shodno čl.62.Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015), projekat za izvođenje se izrađuje na osnovu projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta za rekonstrukciju objekta)

U skladu sa čl.36. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br. 22/2015), kada je, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara, utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu glavni projekat zaštite od požara, izrađen u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i projekat za izvođenje, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, u elektronskoj formi, kao i onoliko primeraka u papirnoj formi koliko podnosilac zahteva želi da mu organ nadležan za poslove zaštite od požara overi prilikom izdavanja saglasnosti.

Nadležni organ, po prijemu glavnog projekta zaštite od požara i projekta za izvođenje, bez odlaganja, u ime i za račun investitora, podnosi organu nadležnom za poslove zaštite od požara, zahtev za davanje saglasnosti na projekat za izvođenje.

Shodno čl.4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl.glasnik RS“, br.22/2015), kada nadležni organ overava tehničku dokumentaciju u skladu sa Zakonom, podnosilac zahteva tu dokumentaciju dostavlja nadležnom organu u onolikom broju primeraka koliko želi da mu bude vraćeno nakon overe, uvećano za jedan primerak za potrebe nadležnog organa.

U okviru objedinjene procedure pribavljaju se sledeće saglasnosti:

1.Pre Prijave radova – saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveze njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije ukoliko te obaveze nema

Shodno čl.30.stav 1. tač. 2)  Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br.22/2015), uz zahtev za prijavu radova podnosi se saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije;

2.Do pribavljanja Upotrebne dozvole, odnosno do Tehničkog pregleda objekta – saglasnost na Projekat za izvođenje u pogledu mera zaštite od požara, ako je ta obaveza utvrđena zakonom kojim se uređuje zaštita od požara.

U skladu sa čl.123. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvođenje.

Shodno čl.36. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, kada je, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara, utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu glavni projekat zaštite od požara, izrađen u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i projekat za izvođenje, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, u elektronskoj formi, kao i onoliko primeraka u papirnoj formi koliko podnosilac zahteva želi da mu organ nadležan za poslove zaštite od požara overi prilikom izdavanja saglasnosti.

Nadležni organ, po prijemu glavnog projekta zaštite od požara i projekta za izvođenje, bez odlaganja, u ime i za račun investitora, podnosi organu nadležnom za poslove zaštite od požara, zahtev za davanje saglasnosti na projekat za izvođenje.

3.Ne postoji obaveza pribavljanja saglasnosti u pogledu mera zaštite kulturnih dobara, ali ako se radi o objektu iz člana 133. stav 2. tačka 9) ZPI za koji su predviđene mere zaštite kulturnih dobara, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita nepokretnog kulturnog dobra, investitor ima obavezu dostavljanja projekta za izvođenje nadležnom organu, u elektronskoj formi, koji nadležni organ bez odlaganja dostavlja organu, odnosno organizaciji, nadležnoj za zaštitu nepokretnih kulturnih dobara.

Shodno čl.38. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, ako se radi o objektu iz člana 133. stav 2. tačka 9) Zakona za koji su predviđene mere zaštite kulturnih dobara, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita nepokretnog kulturnog dobra, investitor dostavlja nadležnom organu projekat za izvođenje, u elektronskoj formi, koji nadležni organ bez odlaganja dostavlja organu, odnosno organizaciji, nadležnoj za zaštitu nepokretnih kulturnih dobara.

Akt nadležnog organa

U slučaju da su radovi obuhvaćeni članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji, za njihovo izvođenje je potrebno pribaviti rešenje kojim se odobrava izvođenje tih radova.

Shodno čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, građenje objekata iz člana 2. tač. 24) i 24a) ovog zakona, izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, izgradnja sekundarnih, odnosno distributivnih mreža komunalne infrastrukture u okviru postojeće regulacije ulica, kao i uređenje saobraćajnica u okviru postojeće regulacije ulica, rekonstrukcija, adaptacija, sanacija, promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, promena namene uz izvođenje građevinskih radova, izvođenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora, ugradnja unutrašnjih instalacija (gas, struja, voda, toplotna energija i sl.) u postojeći objekat, postavljanje antenskih stubova i sekundarnih, odnosno distributivnih delova elektronske komunikacione mreže, pojedinačni elektrodistributivni i elektroprenosni stubovi, deo srednjenaponske elektrodistributivne mreže koji obuhvata 10 kv, 20 kv i kv vod, tipske transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv i 35 kv naponski nivo i deo elektrodistributivne mreže od transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv, 35/10 (20) kv i 35/04 kv do mesta priključka na objektu kupca (1 kv), 10 kv i 20 kv razvodna postrojenja, manje crpne stanice i manji ski liftovi, priključci na izgrađenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu; kompresorske jedinice za gas, uređaji za isporuku gasa, elektrane koje koriste obnovljive izvore energije instalirane snage 50 kW, tipski toplovodni priključci, građenje zidanih ograda, vrše se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Rešenje o odobrenju izvođenja radova se izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. ovog zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekta, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, a uredio je odnose sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i platio odgovarajuću administrativnu taksu.

Shodno čl.2.tač. 24) Zakona o planiranju i izgradnji, pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.).

U slučaju da radovi u konkretnom slučaju nisu obuhvaćeni navedenim čl. 145. radovi se mogu izvoditi  na osnovu građevinske dozvole.  Shodno čl.135. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska dozvola se izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu.

Informacija o lokaciji

Zakon ne propisuje obavezno pribavljanje informacije o lokaciji. Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu važećeg planskog dokumenta i može je pribaviti lice koje želi da sazna osnovne informacije o konkretnoj lokaciji, pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno izrade idejnog rešenja koje se podnosi uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova. Postupak izdavanja informacije o lokaciji nije deo objedinjene procedure propisane Zakonom.

Lokacijski uslovi

Shodno čl. 2 Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. Glasnik RS“, br. 35/2015), lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom oplaniranju i izgradnji.

Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, rekonstrukciju kojom se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, osim u slučajevima za koje je zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Objedinjena procedura

Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl.glasnik RS“, br.22/2015)  bliže se propisuje predmet i postupak sprovođenja objedinjene procedure, način razmene dokumenata i podnesaka u objedinjenoj proceduri, kao i forma u kojoj se u toj proceduri dostavljaju, odnosno razmenjuju, tehnička dokumentacija i akta.

Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015) bliže se propisuje sadržaj, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije, prema klasi i nameni objekata.

Shodno čl.58. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br. 23/2015), projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, prilažu se:

- elaborat o geotehničkim uslovima izgradnje, izrađen prema propisima o geološkim istraživanjima;

- elaborat zaštite od požara, kojim se utvrđuju mere za zaštitu od požara;

- elaborat energetske efikasnosti, za zgrade, izrađen prema propisima o energetskoj efikasnosti zgrada;

- studija o proceni uticaja na životnu sredinu, ukoliko je utvrđena potreba procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa propisima kojima se uređuje ova oblast.

Projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, se prema potrebi prilažu i drugi elaborati i studije kojima se dokazuje ispunjenje osnovnih zahteva za objekat.

Elaborati i studije iz st. 1. i 2. ovog člana ne podležu tehničkoj kontroli, već tehnička kontrola samo proverava primenu mera predviđenih elaboratima i studijama u projektima.

Shodno čl. 145. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, građenje objekata iz člana 2. tač. 24) i 24a) ovog zakona, izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, izgradnja sekundarnih, odnosno distributivnih mreža komunalne infrastrukture u okviru postojeće regulacije ulica, kao i uređenje saobraćajnica u okviru postojeće regulacije ulica, rekonstrukcija, adaptacija, sanacija, promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, promena namene uz izvođenje građevinskih radova, izvođenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora, ugradnja unutrašnjih instalacija (gas, struja, voda, toplotna energija i sl.) u postojeći objekat, postavljanje antenskih stubova i sekundarnih, odnosno distributivnih delova elektronske komunikacione mreže, pojedinačni elektrodistributivni i elektroprenosni stubovi, deo srednjenaponske elektrodistributivne mreže koji obuhvata 10 kv, 20 kv i kv vod, tipske transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv i 35 kv naponski nivo i deo elektrodistributivne mreže od transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv, 35/10 (20) kv i 35/04 kv do mesta priključka na objektu kupca (1 kv), 10 kv i 20 kv razvodna postrojenja, manje crpne stanice i manji ski liftovi, priključci na izgrađenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu; kompresorske jedinice za gas, uređaji za isporuku gasa, elektrane koje koriste obnovljive izvore energije instalirane snage 50 kW, tipski toplovodni priključci, građenje zidanih ograda, vrše se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Shodno čl.133. tač.4) Zakona o planiranju i izgradnji, ministarstvo izdaje građevinsku dozvolu za izgradnju objekata, i to objekata bazne i prerađivačke hemijske industrije, crne i obojene metalurgije, objekata za preradu kože i krzna, objekata za preradu kaučuka, objekata za proizvodnju celuloze i papira i objekata za preradu nemetaličnih mineralnih sirovina koji se grade van eksploatacionih polja definisanih zakonom kojim se uređuje rudarstvo i geološka istraživanja, osim objekata za primarnu preradu ukrasnog i drugog kamena;

Shodno navedenom, za rekonstrukciju i adaptaciju u konkretnom slučaju potrebno je pribaviti rešenje kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta koje izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Shodno čl.126. stav 2. ovog zakona, tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata, za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, može da izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta i koja imaju odgovarajuće stručne rezultate u izradi tehničke dokumentacije za tu vrstu i namenu objekta.

Pravilnikom o načinu, postupku i sadržini podataka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i o uslovima za oduzimanje tih licenci („Sl.glasnik RS“, br.24/2015) bliže se propisuju način, postupak i sadržina podataka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, kao i uslovi za oduzimanje tih licenci.

Da.

Pravilnikom o klasifikaciji objekata („Sl.glasnik RS“, br.22/2015) se propisuje klasifikacija objekata prema nameni, funkcionalnim i strukturalnim karakteristikama i stepenu uticaja na okruženje, s obzirom na rizike vezane za izgradnju i eksploataciju.

Objekti se razvrstavaju u klase koje nose klasifikacioni broj prema tabeli iz člana 7. ovog pravilnika.

Shodno čl.130. Zakona o planiranju i izgradnji, organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, dužan je da trajno čuva jedan originalni primerak dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, odnosno primerak tehničke dokumentacije za izgradnju tog objekta.

Shodno ovome, možete se obratiti nadležnom organu jedinice lokalne samouprave radi dobijanja informacije u vezi sa postupkom izdavanja kopije dokumentacije.

Shodno čl. 33. stav 3. tač. 4) Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015), grafički prilozi, koji zavisno od vrste i klase objekta sadrže situacione planove u odgovarajućoj razmeri (1:500-1:200) sa položajem i gabaritom objekta, koji sadrže broj katastarske parcele na kojoj se objekat nalazi i brojeve susednih katastarskih parcela, građevinske linije ili granice građenja, regulacione linije, dimenzije gabarita objekta, udaljenost od susednih parcela i susednih objekata, karakteristične apsolutne i relativne visinske kote, i to:

(1) situacioni plan sa osnovom krova, sa prikazom mesta izlaska na krov, koji sadrži i: podatak o spratnosi i visini objekta, apsolutne i relativne kote javne saobraćajne površine sa koje se pristupa objektu (pešački i kolski pristup), apsolutne i relativne kote koje definišu visine objekta zadate uslovima;

(2) situaciono-nivelacioni plan sa osnovom prizemlja, koji sadrži i: prikaz veze objekta i terena (rampe, stepeništa i sl.), projekcije nadzemnih i podzemnih delova objekta, prikaz zelenih i ostalih slobodnih površina, apsolutne i relativne kote javne saobraćajne površine sa koje se pristupa objektu (pešački i kolski pristup), apsolutne i relativne kote nivelacije terena, apsolutne i relativne kote prizemlja, ulaza i pristupa ulazu u objekat;

(3) situaciono-nivelacioni plan sa prikazom saobraćajnog rešenja koji sadrži i: prikaz načina i tokova priključenja na javni put, prikaz površina za mirujući saobraćaj i interventni pristup, apsolutne i relativne kote javne saobraćajne površine sa koje se pristupa objektu (kolski pristup), apsolutnu i relativnu kotu ulaska u garažu (ukoliko garaža postoji);

(4) situacioni plan sa prikazom sinhron-plana instalacija na parceli, koji sadrži prikaz priključaka na javnu komunalnu i drugu infrastrukturu uz navođenje kapaciteta, odnosno dimenzija priključka;

(5) osnova etaže na kojoj je obezbeđen pristup svetlarniku, u slučaju da taj pristup nije obezbeđen iz zajedničkog prostora u prizemlju.

Vrsta tehničke dokumentacije nije propisana za sam potporni zid, već zavisi od pratećeg objekta, odnosno vrste radova koji se izvode.

U slučaju kada se potporni zidovi grade za potrebe obezbeđivanja sigurnosti susednih objekata, odnosno sigurnost i stabilnost terena u okviru pripremnih radova, vrši se izrada projekta pripremnih radova, koji je deo tehničke dokumentacije.

Shodno čl.26. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015), tehnička dokumentacija sadrži projekte koji se izrađuju u delovima, prema oblastima, odnosno,

sadržaju. Projekti su u tehničkoj dokumentaciji označeni rednim brojem i obavezno složeni u sveske, prema sledećim oblastima i redosledu:

broj "1": arhitektura;

broj "2": konstrukcija i drugi građevinski projekti (2/1 konstrukcija, 2/2 saobraćajnice, itd.);

broj "3": hidrotehničke instalacije;

broj "4": elektroenergetske instalacije;

broj "5": telekomunikacione i signalne instalacije;

broj "6": mašinske instalacije;

broj "7": tehnologija;

broj "8": saobraćaj i saobraćajna signalizacija;

broj "9": spoljno uređenje sa sinhron-planom instalacija i priključaka, pejzažna arhitektura i

hortikultura;

broj "10": pripremni radovi (rušenje, zemljani radovi, obezbeđenje temeljne jame).

Shodno čl.128a Zakona o planiranju i izgradnji, investitor imenuje glavnog projektanta koji je odgovoran za usklađenost izvoda iz projekta sa podacima iz projekta za građevinsku dozvolu i koji svojim potpisom i pečatom lične licence potvrđuje usaglašenost svih pojedinačnih delova projekta.

Glavni projektant mora da ispunjava uslove za odgovornog projektanta propisane ovim zakonom.

S obzirom da ovim članom nije određeno drugačije, mišljenja smo da je moguće  da glavni projaktant bude inženjer sa licencom 314, dokle god ispunjava uslove propisane čl. 128a. ovog zakona.  

Odlukom o vrstama licenci koje izdaje Inženjerska komora Srbije utvrđuju se vrste licence za odgovornog projektanta, i čl.8. odluke propisan je opis delatnosti koji odgovara licenci 314.

Ukoliko je izrada tehničke dokumentacije u navedenom slučaju u opisu delatnosti nosioca licence 314, mišljenja smo da inženjer sa ovom licencom može biti glavni projektant.

Shodno čl.22 Pravilnika, tehnička dokumentacija se izrađuje na osnovu geodetskih i seizmoloških podloga, geotehničkog elaborata, kao i ostalih podloga, odnosno elaborata, zavisno od vrste i klase objekta, posebnosti lokacije na kojoj se planira građenje objekta i od vrste tehničke dokumentacije.

Geodetske podloge čine katastarsko-topografski plan i izvod iz katastra podzemnih instalacija.

Idejno rešenje se izrađuje na katastarsko-topografskim podlogama, ali one ne moraju biti overene od strane katastra.

U vezi konkretnog pitanja, namera zakonodavca je bila da pojednostavi fazu izdavanja lokacijskih uslova, tako što nije neophodno da se u ovoj fazi pribavlja imovina, kao i da se obavi detaljno geodetsko snimanje koje se radi u daljim fazama izrade tehničke dokumentacije. U slučaju da ne postoje ažurne javne baze podataka, a imajući u vidu da investitor želi da dobije potvrdu od nadležne službe, može dati katastarsko – topografski plan na overu, gde će nadležna služba RGZ da izvrši proveru sa zvaničnom geodetskom mrežom RGZ, odnosno da izvrši proveru tačnosti snimanja terena od ovlašćene firme za obavljanje geodetskih poslova. U tom smislu bi bio odgovor, da nije obavezna overa za fazu idejnog rešenja, a investitor ukoliko proceni da usled nedostatka podloga hoće da proveri tačnost snimanja, kao i da izbegne eventualni rizik u daljim fazama izrade tehničke dokumentacije, može da overi podloge u nadležnoj službi RGZ. Sve u svemu, glavni problem je nedostatak ažurnih topografskih podloga, koje kada se preklapaju sa katastarskim planovima mogu da ukažu na tu neažurnost kako po pitanju horizontalne projekcije, tako i visinske predstave terena.

Mišljenja smo da bi se kotlarnica na biomasu može svrstati u klasu:

Parovodi i toplovodi  / Lokalni cevovodi za toplu vodu, paru ili kompromovani vazduh (cevi

van zgrada  / 222230  / G

Shodno čl.30. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. Glasnik RS“, br.22/2015),  uz zahtev za prijavu radova podnosi se dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje prijave, kao i:

1) dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno jednokratno plaćanje te obaveze, odnosno sredstvo obezbeđenja plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta u skladu sa zakonom, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje te obaveze na rate;

2) saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije;

3) akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji, ako je rešenje o građevinskoj dozvoli za linijske infrastrukturne objekte izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji.

Shodno čl.30 ovog pravilnika, uz zahtev za prijavu radova ne treba priložiti saglasnost na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara.

Shodno čl.123. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvođenje.

Takođe,

U skladu sa Uputstvom o načinu postupanja organa Ministarstva unutrašnjih poslova i organa koji sprovodi objedinjenu proceduru u postupcima ostvarivanja prava na gradnju za objekte na koje se primenjuju mere zaštite od požara:

1) U postupku objedinjene procedure u kojima se koristi i neki od dokaza ili akata pribavljenih u skladu sa ranije važećim Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US) i to: lokacijska dozvola, overen glavni projekat sa rešenjem o davanju saglasnosti i rešenjem o sprovedenosti mera zaštite od požara, građevinska dozvola i slično, nadležni organ nastavlja postupak kako je predviđeno sada važećim Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o zaštiti od požara („Sl. Glasnik RS" br. 111/09 i 20/15). Ako se vrši izmena tehničke dokumentacije u delu koji se odnosi na mere zaštite od požara u odnosu na sadržaj glavnog projekta na koji je pribavljena saglasnost organa nadležnog za poslove zaštite od požara u ranije vođenom postupku, u objedinjenoj proceduri će se pribaviti i saglasnost na projekat izrađen u formi projekta za izvođenje, koji sadrži izmene projekta na koji je pribavljena saglasnost,  pre izdavanja upotrebne dozvole, u kom slučaju se dostavlja na uvid i projekat na  koji je pribavljena saglasnost.

3) U slučaju nastavljanja postupka po Zakonu o planiranju i izgradnji i odredbama člana 84. stav 1. tačka 1)  Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, broj 23/15), kada prethodno nije izdata saglasnost na glavni projekat od strane nadležnog organa Ministarstva unutrašnjih poslova izrađenog po tada važećim propisima, investitor pribavlja saglasnost na glavne projekte od nadležnog organa Ministarstva unutrašnjih poslova van objedinjene procedure u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu Pravilnika o Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, u kom slučaju se ne pribavlja saglasnost na projekat za izvođenje, odnosno smatra se da je ta saglasnost pribavljena.

Strani državljanin može izrađivati tehničku dokumentaciju pod uslovima reciprociteta i drugim uslovima propisanim uslovima Zakona o planiranju i izgradnji.

Shodno čl.126. stav 10. Zakona o planiranju i izgradnji, tehničku dokumentaciju može da izrađuje i lice koje je strani državljanin pod uslovima reciprociteta  i drugim uslovima propisanim ovima zakonom.

Shodno čl.83. Pravilnikao sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta („Sl. glasnik RS“, 23/2015),  tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu izrađenog po propisima drugih zemalja, vrši se na primerku projekta koji je preveden na srpskijezik (stručni prevod).

Činjenica da je dokumentacija na dva jezika nije relevantna, ukoliko je jedan od tih jezika srpski jezik.

Postupak sprovođenja objedinjene procedure propisuje Pravilnik o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br. 22/2015).

Dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za izdavanje rešenja u skladu sa članom 145. Zakona propisana je čl. 27. ovog pravilnika.

Zakon ne propisuje obavezno pribavljanje informacije o lokaciji. Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu važećeg planskog dokumenta i može je pribaviti lice koje želi da sazna osnovne informacije o konkretnoj lokaciji, pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno izrade idejnog rešenja koje se podnosi uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.

 

Za potrebe izrade idejnog projekta pribavljaju se lokacijski uslovi.

Shodno čl. 2 Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. Glasnik RS“, br. 35/2015), lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom oplaniranju i izgradnji.

Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, rekonstrukciju kojom se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, osim u slučajevima za koje je zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Shodno čl.49. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“,br.23/2015), u slučaju da su na objektu predviđeni radovi na rekonstrukciji, kojima se utiče na osnovne zahteve za objekat, kao prilog idejnom projektu se izrađuju i odgovarajući elaborati i studije kojima se propisuju mere za ispunjenje tih osnovnih zahteva (npr. u slučaju energetske sanacije - kada je neophodna izrada elaborata energetske efikasnosti, u slučaju rekonstrukcije objekta kojom se utiče na osnovni zahtev "zaštita od požara" - kada je neophodna izrada elaborata zaštite od požara i dr.).

Shodno čl.49. ovog pravilnika, ukoliko insu predviđeni radovi na rekonstrukciji nije propisana obavezna izrada elaborata.

Shodno članu 130. Zakona o planiranju i izgradnji:

Organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, dužan je da trajno čuva jedan originalni primerak dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, odnosno primerak tehničke dokumentacije za izgradnju tog objekta (kao i investitor).

U slučaju da se vrši overa katarstarko-topografskog plana, investitor daje katastarsko – topografski plan na overu, gde nadležna služba RGZ vrši proveru sa zvaničnom geodetskom mrežom RGZ, odnosno vrši proveru tačnosti snimanja terena od ovlašćene firme za obavljanje geodetskih poslova.

Shodno čl.22 Pravilnika, tehnička dokumentacija se izrađuje na osnovu geodetskih i seizmoloških podloga, geotehničkog elaborata, kao i ostalih podloga, odnosno elaborata, zavisno od vrste i klase objekta, posebnosti lokacije na kojoj se planira građenje objekta i od vrste tehničke dokumentacije.

Geodetske podloge čine katastarsko-topografski plan i izvod iz katastra podzemnih instalacija.

Idejno rešenje se izrađuje na katastarsko-topografskim podlogama, ali one ne moraju biti overene od strane katastra.

Solarne elektrane spadaju u kategoriju G, klasa 230201 – objekti i oprema za proizvodnju električne energije.

Ukoliko je instalisana snaga panela manja od 50kW, kao i u slučaju da se solarni paneli neće koristiti kao poseban objekat, odnosno kao mala elektrana, već se ugrađuju isključivo kao oprema za zagrevanje vode u postojećim objektima, u okviru iste građevinske parcele, njihovo postavljanje se odobrava rešenjem iz člana 145. Zakona.

Bez obzira da li se izdaje građevinska dozvola ili rešenje iz člana 145. Zakona, pribavljanje lokacijskih uslova je neophodno osim u slučajevima navedenim u stavu 2. člana 2. uredbe o lokacijskim uslovima. Da li je to u konkretnom slučaju neophodno (da li se vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, da li se izlazi iz okvira nekih urbanističkih ograničenja i sl., da li je u okviru tog kompleksa planom predviđena izgradnja drugih objekata i sl.), ne može se zaključiti iz navedenih podataka.

Građenje objekata, odnosno izvođenje radova iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji, vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Shodno čl.145. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, rešenje o odobrenju izvođenja radova se izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. ovog zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekta (Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, („Sl. glasnik RS“, br. 23/2015)), a uredio je odnose sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i platio odgovarajuću administrativnu taksu.

Shodno čl.145. stav. 9. Ovog zakona, ministar nadležan za poslove građevinarstva odrediće za koje objekte, odnosno radove, se pre izvođenja radova obavezno izrađuje projekat za izvođenje.

A, shodno navedenom čl. 18. stav 6. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, („Sl. glasnik RS“, br. 23/2015) izrada projekta za izvođenje  je, kada su u pitanju radovi koji se vrše na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz člana 145, obavezna samo u slučaju izvođenja radova na rekonstrukciji objekata .

Shodno tome, izrada projekta za izvođenje nije obavezna za izvođenje navedenih radova.

Za izradu idejnog projekta, potrebno je da katastarsko-topografski plan bude overen.

(Katastarsko-topografski plan ne mora biti overen od strane katastra kada se vrši izrada idejnog rešenja, za potrebe pridobijanja lokacijskih uslova)

Interna tehnička kontrola nije regulisana zakonom i podzakonskim aktima.

Shodno čl.129. Zakona o planiranju i izgradnji, tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu ne može da vrši odgovorni projektant koji je izradio taj projekt, odnosno koji je zaposlen u privrednom društvu koje je izradilo taj projekat ili preduzeću koje je investitor.

Elaborat zaštite od požara, kojim se utvrđuju mere zaštite od požaru, se prilaže projektu za građevinsku dozvolu, i njime se dokazuje ispunjenje osnovnih zahteva za objekat.

Shodno čl.58. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015), elaborati i studije iz st. 1. i 2. ovog člana ne podležu tehničkoj kontroli, već tehnička kontrola samo proverava primenu mera predviđenih elaboratima i studijama u projektima.

Glavni projekat zaštite od požara se izrađuje samo za one objekte koje propisuje Zakon o zaštiti od požara, i dostavlja se nadležnom organu zajedno sa projektom za izvođenje.

Shodno čl.123. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvođenje.

Shodno čl.36. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br.22/2015),  kada je, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara, utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu glavni projekat zaštite od požara, izrađen u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i projekat za izvođenje, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, u elektronskoj formi, kao i onoliko primeraka u papirnoj formi koliko podnosilac zahteva želi da mu organ nadležan za poslove zaštite od požara overi prilikom izdavanja saglasnosti.

Nadležni organ, po prijemu glavnog projekta zaštite od požara i projekta za izvođenje, bez odlaganja, u ime i za račun investitora, podnosi organu nadležnom za poslove zaštite od požara, zahtev za davanje saglasnosti na projekat za izvođenje.

U prilogu 1 su u obrascima pojedinačno date smernice šta je potrebno priložiti – u zavisnosti od vrste tehničke dokumentacije, odnosno šta je potrebno priložiti od podataka u slučaju Idejnog rešenja (IDR).

U obrascu 0.5 je data napomena:

Nepotrebno izostaviti, za inženjerske objekte neophodno je sadržinu tabele prilagoditi nameni i klasi objekta, tako da budu prikazani svi podaci neophodni za izdavanje lokacijskih uslova, odnosno proveru usklađenosti sa lokacijskim uslovima i izdavanje građevinske dozvole.

U vezi konkretnog pitanja, namera zakonodavca je bila da pojednostavi fazu izdavanja lokacijskih uslova, tako što nije neophodno da se u ovoj fazi pribavlja imovina, kao i da se obavi detaljno geodetsko snimanje koje se radi u daljim fazama izrade tehničke dokumentacije. U slučaju da ne postoje ažurne javne baze podataka, a imajući u vidu da investitor želi da dobije potvrdu od nadležne službe, može dati katastarsko – topografski plan na overu, gde će nadležna služba RGZ da izvrši proveru sa zvaničnom geodetskom mrežom RGZ, odnosno da izvrši proveru tačnosti snimanja terena od ovlašćene firme za obavljanje geodetskih poslova. U tom smislu bi bio odgovor, da nije obavezna overa za fazu idejnog rešenja, a investitor ukoliko proceni da usled nedostatka podloga hoće da proveri tačnost snimanja, kao i da izbegne eventualni rizik u daljim fazama izrade tehničke dokumentacije, može da overi podloge u nadležnoj službi RGZ. Sve u svemu, glavni problem je nedostatak ažurnih topografskih podloga, koje kada se preklapaju sa katastarskim planovima mogu da ukažu na tu neažurnost kako po pitanju horizontalne projekcije, tako i visinske predstave terena.

Shodno čl.58. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015), elaborati i studije iz st. 1. i 2. ovog člana ne podležu tehničkoj kontroli, već tehnička kontrola samo proverava primenu mera predviđenih elaboratima i studijama u projektima.

Vršilac tehničke kontrole stavlja primedbu na pomenuto, koje je nosilac izrade tehničke dokumentacije, odnosno elaborata dužan da otkloni, radi pridobijanja potvrde o tehničkoj ispravnosti projektne dokumentacije.

Shodno čl.80. ovog pravilnika, po otklanjanju svih primedbi vršilaca tehničke kontrole, zastupnik pravnog lica koje je vršilo tehničku kontrolu, odnosno preduzetnik, sačinjava konačan izveštaj o izvršenoj kontroli u kojem se konstatuje da na projekat za građevinsku dozvolu nema primedbi, odnosno da su u svim delovima projekta otklonjeni uočeni nedostaci, i dostavlja ga investitoru.

Izveštaj o izvršenoj kontroli potpisuju vršioci tehničke kontrole pojedinih delova projekata, kao i zastupnik pravnog lica koje je vršilo tehničku kontrolu, odnosno preduzetnik.

Elaborat zaštite od požara, kojim se utvrđuju mere zaštite od požaru, se prilaže projektu za građevinsku dozvolu, i njime se dokazuje ispunjenje osnovnih zahteva za objekat.

Shodno čl.58. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015), elaborati i studije iz st. 1. i 2. ovog člana ne podležu tehničkoj kontroli, već tehnička kontrola samo proverava primenu mera predviđenih elaboratima i studijama u projektima.

Glavni projekat zaštite od požara se izrađuje samo za one objekte koje propisuje Zakon o zaštiti od požara, i dostavlja se nadležnom organu zajedno sa projektom za izvođenje.

Shodno čl.123. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvođenje.

Shodno čl.36. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br.22/2015),  kada je, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara, utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu glavni projekat zaštite od požara, izrađen u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i projekat za izvođenje, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, u elektronskoj formi, kao i onoliko primeraka u papirnoj formi koliko podnosilac zahteva želi da mu organ nadležan za poslove zaštite od požara overi prilikom izdavanja saglasnosti.

Nadležni organ, po prijemu glavnog projekta zaštite od požara i projekta za izvođenje, bez odlaganja, u ime i za račun investitora, podnosi organu nadležnom za poslove zaštite od požara, zahtev za davanje saglasnosti na projekat za izvođenje.

Shodno Čl. 7. Pravilnika o klasifikaciji objekata („Sl.glasnik RS“, br.22/2015), velnes centar nije određen kao poseban objekat.

Velnes centar spada u složene objekte koji se sastoje iz delova koji spadaju u različite klase i kategorije.

Shodno čl.6. ovog pravilnika:

Za složene objekte koji se sastoje od delova različite klase, svakom delu određuje se klasa i iskazuje procentualnom zastupljenošću u ukupnoj površini objekta.

Za zgrade koje se sastoje od više delova različite kategorije određuje se kategorija zgrade u celini, tako da joj se dodeljuje kategorija više zahtevnog dela.

Za objekte koji se sastoje od zgrade i inženjerskog objekta, odnosno dela objekta, svakom objektu,

odnosno delu objekta, se određuje se posebna kategorija.

Shodno čl.3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br.22/2015), akta koja donose nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, uključujući i tehničku dokumentaciju, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta u dwg, dwf ili pdf formatu.

Shodno čl.20. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br. 23/2015), tehnička dokumentacija izrađena u elektronskoj formi mora biti identična dokumentaciji izrađenoj u papiranoj formi i zaštićena trajnim elektronskim potpisom u skladu sa propisima kojim se uređuje elektronski potpis.

U skladu sa čl. 131 (s3) (Samostalni članovi Zakona o dopunama i izmenama Zakona o planiranju i izgradnji), započeti postupci za rešavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, lokacijske dozvole, građevinske dozvole, upotrebne dozvole i drugih zahteva za rešavanje o pojedinačnim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po propisima po kojima su započeti. Svaki nov postupak sprovodi se prema odredbama novog zakona.

Prema tome, potrebno je vršiti izradu idejnog projekta prema odredbama novog zakona, odnosno Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015).

Shodno čl.111. Zakona o planiranju i izgradnji, pre početka izrade tehničke dokumentacije za građenje objekta iz člana 133. ovog zakona, za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, a koji se finansiraju sredstvima iz budžeta obavljaju se prethodni radovi na osnovu čijih rezultata se izrađuje prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti.

Za građenje objekata iz člana 133. ovog zakona, za koje se na osnovu planskog dokumenta može izdati lokacijski uslovi, ne izrađuje se prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom.

Shodno ovome, izradu studije opravdanosti, u slučaju da se objekat ne finansira sredstvima iz budžeta, ne treba vršiti.

Shodno čl.7. Pravilnika o klasifikaciji objekata („Sl. glasnik RS“, br.22/2015), priključak bi bio u klasi objekata:

Lokalni vodovodi / Lokalni cevovodi za distribuciju vode (mreža van zgrada) / 222210 / G

Članovi koji preciznije definišu sadržinu tehničke dokumentacije, u okviru poglavlja III Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, ukazuju na okvirnu razmeru u kojima se izrađuje tehnička dokumentacija, kao i sadržaje koje je za najveći broj objekata potrebno prikazati kako bi se prikazali svi podaci koji odgovaraju nameni određene vrste tehničke dokumentacije.

I razmera i detaljna sadržina se prema konkretnom slučaju može prilagođavati u zavisnosti od klase i namene objekta, što je u domenu odgovornosti odgovornog, odnosno glavnog projektanta.

Član 15. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata definiše osnovnu namenu idejnog rešenja, odnosno navodi sledeće:

”Idejno rešenje je prikaz planirane koncepcije objekta, sa prikazom i navođenjem svih podataka neophodnih za utvrđivanje lokacijskih uslova.

Idejno rešenje se izrađuje za potrebe pribavljanja lokacijskih uslova i kao deo urbanističkog projekta za potrebe urbanističko-arhitektonske razrade lokacije.”

Prema svemu navedenom, u idejnom rešenju za konkretnu klasu i namenu objekta, odgovorni, odnosno glavni projektant odrediće konkretne prikaze u idejnom rešenju na način koji omogućava sagledavanje svih podataka neophodnih za utvrđivanje lokacijskih uslova.

Shodno čl.144. Zakona o planiranju i izgradnji, posebna vrsta objekata, odnosno radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova jesu: radovi na tekućem odražavanju objekta ili stana; postavljanje žičane ili drvene ograde; građenje objekata protivgradne odbrane; građenje jednostavnih objekata koji se grade na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagrađen glavni objekat, a koji se izvode na način da ne ometaju redovno korišćenje susednih objekata (vrtna senila do 15 m² osnove, staze, platoi, vrtni bazeni i ribnjaci površine do 12 m² i dubine do 1 m, nadstrešnice osnove do 10 m², dečja igrališta, dvorišni kamini površine do 2 m i visine do 3 m, kolski prilazi objektima širine 2,5-3 m, solarni kolektori koji se ne priključuju na elektrodistributivnu mrežu; stočne jame do 20 m² u osnovi; grobnice i spomenici na groblju; pešačke staze, ploče za obaveštavanje površine do 6 m² i druga oprema u zaštićenim prirodnim dobrima (prema odluci privrednog društva, javnog preduzeća, odnosno drugog pravnog lica koji upravlja tim prirodnim dobrom); nosači antena sa antenama na postojećim zgradama, putevima, infrastrukturi i kontejnerima elektronskih komunikacija, kao i tipski kabineti baznih stanica na odgovarajućim nosačima, sredstva elektronskih komunikacija koja se postavljaju ili instaliraju na kablovima i mrežama elektronskih komunikacija i kablovi elektronskih komunikacija koji se postavljaju ili instaliraju u postojeću linijsku infrastrukturu elektronskih komunikacija - kablovsku kanalizaciju; kontejneri za smeštaj elektronsko komunikacione i elektroenergetske opreme i uređaja, mikrorovovi za optičke i druge kablove, tipski ormani za unutrašnju i spoljašnju montažu za smeštaj opreme elektronske komunikacije i sl.; radovi na održavanju, popravke i zamena opreme na objektima vetroelektrana koji se izvode bez građevinskih radova (zamena elisa, zamena gondola, zamena određenih uređaja i njihovih delova); stubići katodne zaštite za čelične cevovode i stanice katodne zaštite, oznake kilometraže, oznake skretanja i zaštitne lule na ukrštanjima sa putevima i prugama na linijskim infrastrukturnim objektima tipa gasovoda, naftovoda i produktovoda.

Nadstrešnica dimenzija preko 10 m² smatra se pomoćnim objektom. Shodno čl.2. tač. 24) Zakona o planiranju i izgradnji, pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.).

Shodno čl.145. ovog zakona, građenje pomoćnih objekata vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova.

Rešenje o odobrenju izvođenja radova se izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. ovog zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekta, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, a uredio je odnose sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i platio odgovarajuću administrativnu taksu.

Član 43. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015),  koji uređuje sadržinu idejnog projekta definiše sledeće:

”Idejni projekat za građenje ili izvođenje radova za objekte iz člana 145. Zakona sadrži projekat kojim se određuje objekat u prostoru (arhitektura ili dr.), odnosno one projekte, koji su, zavisno od vrste radova koji se izvode, potrebni.

U slučaju idejnog projekta, njegova sadržina ne zavisi od kategorije objekta, već od vrste i klase objekta, kao i od vrste radova koji će se izvoditi (npr. konstruktivni radovi, ag radovi, zamena istalacija, uvođenje novih priključaka ili sl.).

Kategorija objekta je relevantna samo za sadržinu projekta za građevinsku dozvolu u slučaju izgradnje, odnosno dogradnje objekata za koje se izdaje građevinska dovola, kao što je definisano u članu 52. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015).

Shodno čl.80. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015), po otklanjanju svih primedbi vršilaca tehničke kontrole, zastupnik pravnog lica koje je vršilo tehničku kontrolu, odnosno preduzetnik, sačinjava konačan izveštaj o izvršenoj kontroli u kojem se konstatuje da na projekat za građevinsku dozvolu nema primedbi, odnosno da su u svim delovima projekta otklonjeni uočeni nedostaci, i dostavlja ga investitoru.

Izveštaj o izvršenoj kontroli potpisuju vršioci tehničke kontrole pojedinih delova projekata, kao i zastupnik pravnog lica koje je vršilo tehničku kontrolu, odnosno preduzetnik.

Shodno navedenom, zaključujemo da se sačinjava jedan zajednički izveštaj tehničke kontrole za sve delove projekta za građevinsku dozvolu.

Da li se vrši izrada jednog izveštaja u slučaju kompleksa objekata, zavisi od toga da lije reč o projektu za građevinsku dozvolu za ceo kompleks ili pojedinačnim projektima za građevinsku dozvolu za pojedine celine u okviru kompleksa.

U skladu sa čl.82. ovog pravilnika, vršilac tehničke kontrole pojedinog dela projekta za građevinsku dozvolu, potvrđuje ispravnost tog dela na najmanje dva primerka, tako što se na poleđini naslovne strane stavlja pečat (nalepnica) koji sadrži: "Projekat se prihvata", sa navedenim podacima o pravnom licu, odnosno preduzetniku koje je izvršilo tehničku kontrolu, datumu vršenja tehničke kontrole i potpisom odgovarajućeg vršioca tehničke kontrole, kao i zastupnika pravnog lica koje je vršilo tehničku kontrolu, odnosno preduzetnika, overen pečatom pravnog lica, odnosno preduzetnika, koje je nosilac tehničke kontrole.

Shodno član 55. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015), numerička dokumentacija projekta za građevinsku dozvolu za zgrade, u zavisnosti od vrste i klase objekta sadrži:

- tabelarne prikaze površina objekta po prostorima i etažama, sa prikazom namena,

- opšti proračun konstrukcije kao i proračun glavnih nosećih elemenata konstrukcije i fundamenata sa dimenzionisanjem,

- proračune sa obzirom na vrstu instalacija i opreme i u cilju sagledavanja potreba objekta, procenu potrošnje,

- procenjenu vrednost projektovanih radova i dr.

Član 43. predmetnog pravilnika koji uređuje sadržinu idejnog projekta definiše sledeće: ”Idejni projekat za građenje ili izvođenje radova za objekte iz člana 145. Zakona sadrži projekat kojim se određuje objekat u prostoru (arhitektura ili dr.), odnosno one projekte, koji su, zavisno od vrste radova koji se izvode, potrebni.“

Koje delove projekata po oblastima i koji redosled imati ti delovi projekata sadržani u tehničkoj dokumentaciji za izgradnju objekta određene klase, određuje glavni projektant.

Članom 26. Pravilnika, u stavu 5, definisano je  da se u tehničkoj dokumentaciji za inženjerske objekte, oznakom broj "1" označava se onaj projekat kojim se određuje objekat u prostoru, odnosno projekat kojim se utvrđuju lokacijske, dispozicione i funkcionalne karakteristike objekta (npr. projekat trase puta, gasovoda, pruge, projekat konstrukcije mosta, antenskog stuba, dimnjaka i sl.), dok je u stavu 6 definisano da u slučaju da tehnička dokumentacija ne sadrži sve projekte navedene u stavu 2. ovog člana, priloženi projekti ne menjaju redni broj projekta prema oblastima.

Shodno čl.22 Pravilnika, tehnička dokumentacija se izrađuje na osnovu geodetskih i seizmoloških podloga, geotehničkog elaborata, kao i ostalih podloga, odnosno elaborata, zavisno od vrste i klase objekta, posebnosti lokacije na kojoj se planira građenje objekta i od vrste tehničke dokumentacije.

Geodetske podloge čine katastarsko-topografski plan i izvod iz katastra podzemnih instalacija.

Benzinske pumpe nemaju posebnu klasu i kategoriju, s obzirom da se u većini slučajeva radi o objektima mešovite namene (pumpa sa pratećim sadržajima, kao što su prodavnica i restoran), te se primenjuju odredbe člana 6. Pravilnika o klasifikaciji objekata, kojim se uređuje klasifikacija i kategorizacija objekata koji se sastoje iz delova koji spadaju u različite klase i kategorije.

Tako bi benzinska pumpa sa prodavnicom i restoranom (do 400m2) bila određena na sledeći način:

Rezervoari i cisterne 125211, kategorija G; Prodavnica 123001 i restoran 121113 (do 400m2), kategorija B

Ne.

Shodno čl.58. stav 3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br. 23/2015), elaborati i studije ne podležu tehničkoj kontroli, već tehnička kontrola samo proverava primenu mera predviđenih elaboratima i studijama u projektima.

Shodno čl. 84. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015), glavni projekat izrađen u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS“,br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US) u roku odšest meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika može se koristiti kao:

  1. projekat za građevinsku dozvolu, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za građevinsku

dozvolu, u skladu sa članom 50. ovog pravilnika i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu, u skladu sačlanom 33. ovog pravilnika, u postupku pribavljanja građevinske dozvole,

Shodno čl.33. stav 5. ovog pravilnika, grafički prilozi koji su sastavni deo izvoda iz projekta se izrađuju na overenom katastarsko-topografskom planu.

Shodno čl.2. tač. 3) Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada  („Sl. glasnik RS“, br. 61/2011), 

3) bruto razvijena građevinska površina jeste zbir površina svih nadzemnih etaža zgrade,

merenih u nivou podova svih delova objekta - spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama). U bruto građevinsku površinu ne računaju se površine u okviru sistema dvostrukih fasada, staklenika, površine koje čine termički omotač zgrade u bruto

razvijenu građevinsku površinu ne obračunava se kod heterogenih zidova debljina termoizolacije preko 5 cm, a kod homogenih zidova debljina zida veća od 30 cm uz postizanje, ovim pravilnikom propisanih uslova energetske efikasnosti zgrada;

3) bruto razvijena građevinska površina jeste zbir površina svih nadzemnih etaža zgrade,

merenih u nivou podova svih delova objekta - spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama). U bruto građevinsku površinu ne računaju se površine u okviru sistema dvostrukih fasada, staklenika, površine koje čine termički omotač zgrade u bruto

razvijenu građevinsku površinu ne obračunava se kod heterogenih zidova debljina termoizolacije preko 5 cm, a kod homogenih zidova debljina zida veća od 30 cm uz postizanje, ovim pravilnikom propisanih uslova energetske efikasnosti zgrada;

Shodno čl. 127. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, u izradi tehničke dokumentacije ne može da učestvuje lice koje je zaposleno u privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je ovlašćeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrađuje tehnička dokumentacija.

U skladu sa čl.14 – 24. Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. glasnik RS“, br.35/2015), Zavod za urbanizam nije nadležan za utvrđivanje uslova za projektovanje i priključenje propisanim navednim članovima koji se obavezno pribavljaju od imalaca javnih ovlašćenja u postupku izdavanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade tehničke dokumentacije.

Shodno čl.79-83. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015):

Član 79

Izveštaj o tehničkoj kontroli projekta za građevinsku dozvolu sadrži, naročito:

1) podatke o investitoru;

2) naziv i lokaciju objekta;

3) naziv projekta za građevinsku dozvolu ili dela projekta za građevinsku dozvolu koji je predmet tehničke kontrole;

4) podatke o preduzetniku odnosno pravnom licu koje je izradilo projekat ili deo projekta za građevinsku dozvolu koji je predmet tehničke kontrole;

5) ime, prezime i broj licence glavnog projektanta projekta za građevinsku dozvolu i odgovornog projektanta dela projekta za građevinsku dozvolu;

6) osnovne opise i sadržaj svih delova projekta za građevinsku dozvolu;

7) osnovne podatke o objektu;

8) podatke o preduzetniku odnosno pravnom licu, koje je vrši tehničku kontrolu;

9) ime, prezime i broj licence vršilaca tehničke kontrole projekta za građevinsku dozvolu odnosno njegovog dela;

10) datum tehničke kontrole;

11) podatak da je tehnička kontrola izvršena u svemu prema odredbama ovog pravilnika;

12) zaključak sa merama koje investitor treba da preduzme radi otklanjanja nepravilnosti utvrđenih tehničkom kontrolom, ukoliko su nepravilnosti utvrđene.

Član 80

Po otklanjanju svih primedbi vršilaca tehničke kontrole, zastupnik pravnog lica koje je vršilo tehničku kontrolu, odnosno preduzetnik, sačinjava konačan izveštaj o izvršenoj kontroli u kojem se konstatuje da na projekat za građevinsku dozvolu nema primedbi, odnosno da su u svim delovima projekta otklonjeni uočeni nedostaci, i dostavlja ga investitoru.

Izveštaj o izvršenoj kontroli potpisuju vršioci tehničke kontrole pojedinih delova projekata, kao i zastupnik pravnog lica koje je vršilo tehničku kontrolu, odnosno preduzetnik.

Član 81

Rezime izveštaja o tehničkoj kontroli sa potvrdom o tehničkoj ispravnosti projektne dokumentacije prilaže se u izvodu iz projekta za građevinsku dozvolu, kao sastavni deo izjave vršioca tehničke kontrole.

Član 82

Vršilac tehničke kontrole pojedinog dela projekta za građevinsku dozvolu, potvrđuje ispravnost tog dela na najmanje dva primerka, tako što se na poleđini naslovne strane stavlja pečat (nalepnica) koji sadrži: "Projekat se prihvata", sa navedenim podacima o pravnom licu, odnosno preduzetniku koje je izvršilo tehničku kontrolu, datumu vršenja tehničke kontrole i potpisom odgovarajućeg vršioca tehničke kontrole, kao i zastupnika pravnog lica koje je vršilo tehničku kontrolu, odnosno preduzetnika, overen pečatom pravnog lica, odnosno preduzetnika, koje je nosilac tehničke kontrole.

Shodno čl. 6 Pravilnika o klasifikaciji objekata („Sl. Glasnik RS“, br.22/2015), za složene objekte koji se sastoje od delova različite klase, svakom delu određuje se klasa i iskazuje procentualnom zastupljenošću u ukupnoj površini objekta.

Za zgrade koje se sastoje od više delova različite kategorije određuje se kategorija zgrade u celini, tako da joj se dodeljuje kategorija više zahtevnog dela.

Shodno čl. 72. stav 2. Pravilnika o sadržini, načini i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentaciji prema klasi i nameni objekata („Sl. Glasnik RS“, br.23/2015), u slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovim i građevinskom dozvolom, projekti, odnosno delovi projekta izvedenog objekta se izrađuje kao novi, ili kao dopunjeni projekat za izvođenje, sa izmenama ili dopunama do kojih je došlo tokom gradnje.

Ukoliko je odstupanje do kog je došlo prilikom izgradnje objekta u suprotnosti sa građevinskom dozvolom ne vrši se izrada projekta izvedenog objekta, već se primenjuje član 142. Zakona. 

Shodno čl.142. Zakona o planiranju i izgradnji, po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole".

Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja, izrađen u skladu sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načina vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nemani objekata („Sl. Glasnik RS“, br.23/2015).

Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.

Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.

Shdono stavu 1.članu 20. Pravilnika o sadržini,način izrade i vršenja  kontrole tehničke  dokumentacije prema  klasi i nameni objekata tehnička dokumentacija izrađuje se na papiru, odnosno u elektronskoj formi, na način da se onemogući promena njihovog sadržaja. Tehnička dokumentacija izrađena u elektronskoj formi mora biti identična dokumentaciji izrađenoj u papirnoj formi i zaštićena trajnim elektronskim potpisom u skladu sa propisima kojima se uređuje elektronski potpis.

Shodno čl.22 Pravilnika, tehnička dokumentacija se izrađuje na osnovu geodetskih i seizmoloških podloga, geotehničkog elaborata, kao i ostalih podloga, odnosno elaborata, zavisno od vrste i klase objekta, posebnosti lokacije na kojoj se planira građenje objekta i od vrste tehničke dokumentacije.

Geodetske podloge čine katastarsko-topografski plan i izvod iz katastra podzemnih instalacija.

Idejno rešenje se izrađuje na katastarsko-topografskim podlogama, ali one ne moraju biti overene od strane katastra.

Ukoliko objekat ispunjava uslove definisane članom 2. tačka 24. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno pomoćnog objekta

„objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.)“,

onda se građenje vrši na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, u skladu sa članom 145. Zakona.

U slučaju idejnog projekta za građenje ili izvođenje radova za objekte iz člana 145. Zakona, njegova sadržina ne zavisi od kategorije objekta, već od vrste i klase objekta (da li je stambeni ili poslovni prostor jer postoje različiti propisi za njih), kao i od vrste radova koji će se izvoditi (npr. konstruktivni radovi, ag radovi, zamena istalacija, uvođenje novih priknjučaka ili sl.).


Kategorija objekta je relevantna samo za sadržinu projekta za građevinsku dozvolu u slučaju izgradnje, odnosno dogradnje objekata za koje se izdaje građevinska dovola, kao što je definisano u članu 52. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načina vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Čl. 6 Pravilnika o klasifikaciji objekata („Sl. Glasnik RS“, br.22/2015):

Za složene objekte koji se sastoje od delova različite klase, svakom delu određuje se klasa i iskazuje procentualnom zastupljenošću u ukupnoj površini objekta.

 

Za zgrade koje se sastoje od više delova različite kategorije određuje se kategorija zgrade u celini,tako da joj se dodeljuje kategorija više zahtevnog dela.

 

Za objekte koji se sastoje od zgrade i inženjerskog objekta, odnosno dela objekta, svakom objektu,odnosno delu objekta, se određuje se posebna kategorija.

Shodno članu, za objekte koji se sastoje od delova različite klase, svakom delu se određuje klasa i iskazuje procentualnom zastupljenošću u ukupnoj površini objekta:

Proizvodni deo (350m2) industrijska zgrada - radionica do 400m2 – 125101 -  50%

Izložbeno - prodajni prostor (250m2) zgrada za trgovinu na veliko i malo do 400m2 – 12300135.71%

Poslovni deo (100m2) poslovna zgrada do 400m2 – 122011 – 14.29%

U skladu sa navedenim, obzirom da su svi delovi objekta iste kategorije B, objekat u celini bi bio kategorije B.

U skladu sa članom 58. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, izrađuju se sledeći elaborati:

- elaborat o geotehničkim uslovima izgradnje, izrađen prema propisima o geološkim istraživanjima - potreban je za sve kategorije objekata

- elaborat zaštite od požara, kojim se utvrđuju mere za zaštitu od požara – potreban ukoliko je za objekat propisana izrada glavnog projekta zaštite od požara i pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast zaštite o požara - nije potreban za objekte kategorije A, ukoliko ne spadaju u neki od slučajeva nabrojanih u čl. 33 zakona o zaštiti od požara (npr. ako imaju kotlarnicu snage preko 50kW)

- elaborat energetske efikasnosti, za zgrade za koje je propisano utvrđivanje energetskih svojstava, izrađen prema propisima o energetskoj efikasnosti zgrada – potreban je za sve zgrade navedene u članu 4. Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada, gde spadaju i stambene zgrade kategorije ”A”

Ukoliko se objekat sušare za žitarice koristi jedino kao objekat za smeštaj poljoprivrednih proizvoda, onda se može povesti pod navedenom kategorijom ZGRADE ZA UZGOJ, PROIZVODNjU I SMEŠTAJ POLjOPRIVREDNIH PROIZVODA, odnosno klasifikacionim brojem 127122.

Shodno čl.2. Uredbe o lokacijskim uslovima lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji (u daljem tekstu: Zakon).

Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, rekonstrukciju kojom se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, osim u slučajevima za koje je zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Idejno rešenje se izrađuje na osnovu podataka dobijenih iz informacije o lokaciji, čije pribavljanje nije obavezno, ili na osnovu uvida u planski dokument, odnosno separat. Idejno rešenje se izrađuje na katastarsko – topografskim podlogama, ali one ne moraju biti overene od strane katastra.

Shodno članu 123. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvođenje.

Član 34. Zakona o zaštiti od požara propisuje za koje objekte Ministarstvo daje saglasnost na projektnu dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara za izgradnju, adaptaciju i rekonstrukciju:

Kada je, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara, utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu:

1)Glavni projekat zaštite od požara, izrađen u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara

2)Projekat za izvođenje, izrađen u skladu sa PTD, u elektronskoj formi, kao i onoliko primeraka u papirnoj formi koliko podnosilac zahteva želi da mu organ nadležan za poslove zaštite od požara overi prilikom izdavanja saglasnosti

Projekat za izvođenje mora biti u skladu sa glavnim projektom zaštite od požara.

Projekat izvedenog objekta nije predmet posebnih saglasnosti. Ukoliko izmene u toku građenja utiču na mere zaštite od požara, a nastale su nakon pribavljanja saglasnosti u pogledu mera zaštite od požara na Projekat za izvođenje, neophodno je pribaviti saglasnost na izmene Projekta za izvođenje, pa tek nakon toga pristupiti kompletiranju Projekta izvedenog objekta.

U skladu sa čl.123 stav 5.Zakona o planiranju i izgradnji „Za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvođenje.

U članu 33. Zakona o zaštiti od požara, navedeni su objekti za čiju se izgradnju, rekonstrukciju i dogradnju pribavlja saglasnost na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara.

U skladu sa čl.22. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. Glasnik RS“, br.23/2015), tehnička dokumetnacija se izrađuje na osnovu geodetskih i seizmoloških podloga, geotehničkog elaborata, kao i ostalih podloga, odnosno elaborata, zavisno od vrste i klase objekta, posebnosti lokacije na kojoj se planira građenje objekta i od vrste tehničke dokumentacije. Geodetske podloge čine katastarsko-topografski plan i izvod iz katastra podzemnih instalacija.

U skladu sa čl. 33. Pravilnika, grafički prilozi koji su sastavni deo izvoda iz projekta se izrađuju na overenom katastarsko-topografskom planu. Izvod iz projekta se izrađuje za potrebe pribavljanja građevinske dozvole.

U skladu sa čl.35 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. Glasnik RS“, br.23/2015), glavnu svesku idejnog rešenja čini samo osnovni sadržaj iz Priloga 1 ovog pravilnika, prema kome je, između ostalog, potrebno priložiti rešenje o određivanju odgovornog projektanta.

Do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona, primenjivaće se podazkonski akti doneti na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji koji nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Ukoliko organ nadležan za poslove zaštite od požara - Ministarstvo unutrašnjih poslova ne da saglasnost na glavni projekat zaštite od požara (uključujući i situaciju kada se traže znatne izmene u odnosu na Elaborat zaštite od požara), investitor je dužan da postupi u skladu sa datim primedbama.

Članom 129. Zakona o planiranju i izgradnji definisano je da tehničkoj kontroli podleže projekat za građevinsku dozvolu. Kada je reč o glavnom projektu zaštite od požara, on je regulisan Zakonom o zaštiti od požara. Odredbama tog Zakona nije predviđeno da glavni projekat zaštite od požara podleže tehničkoj kontroli, već saglasnost na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara daju područne jedinice organa državne uprave u čijoj je nadležnosti zaštita od požara.

U skladu sa članom 36. Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta, Idejno rešenje za inženjerske objekte sadrži one delove koji su potrebno za izdavanje lokacijskih uslova, prema pravilima struke, na nivou koji je odgovarajući idejnom rešenju za zgrade. Svaki od delova rešenja sadrži: Opštu dokumentaciju, tekstualnu dokumentaciju, numeričku dokumentaciju i grafičku dokumentaciju.

Opštu dokumentaciju idejnog rešenja čini samo obavezni sadržaj utvrđen članom 28. ovog pravilnika, iz priloga 9 ovog pravilnika.

Nemamo uvid u konkretan slučaj. Stranica nije namenjena za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

O načinu, postupku i sadržini podataka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence, pogledati Pravilnik o načinu, postupku i sadržini podataka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i o uslovima za oduzimanje tih licenci („Sl. Glasnik RS,“ br132/14 i145/14).

U skladu sa stavom čl.20  Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“. Br. 22/2015), nadležni organ donosi rešenje o građevinskoj dozvoli, i dostavlja između ostalog i imaocima javnih ovlašćenja nadležnim za utvrđivanje uslova za projektovanje odnosno priključenje objekata na infrastrukturnu mrežu, radi informisanja. Projekat za građevinsku dozvolu se u postupku objedinjene procedure ne dostavlja imaocima javnih ovlašćenja.

Garaža je, u skladu sa čl.2 tač. 24) Zakon o planiranju i izgradnji,  pomoćni objekat, odnosno objekat koji je u funkciji glavnog objekta i gradi se na istoj parceli na kojoj je cagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene. Građenje ovih objekata iz sa čl.2 tač. 24) i 24a) vrše se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova.

Predmetno pitanje nije eksplicitno regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Međutim, mišljenja smo da bi u slučajevima gde postoji potencijalni sukob interesa u smislu odredaba ZPI, trebalo primeniti pravnu analogiju sa članom 32. Zakona o opštem upravnom postupku, kojim je propisano da će se  službeno lice koje rešava u upravnim stvarima ili obavlja pojedine radnje u postupku, izuzeti (između ostalog) ako je sa strankom, zastupnikom ili punomoćnikom stranke krvni srodnik u pobočnoj liniji do četvrtog stepena zaključno.

Sveska 0 - glavna sveska izrađuje se kao deo tehničke dokumentacije, saglasno članu 24. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, a takođe i kao deo izvoda iz projekta, saglasno članu 33. stav 3. tačka 3. Pravilnika.

Obrasci dati u prilogu Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata služe kao pomoć, odnosno instrukcija u smislu obaveznih podataka koji moraju biti navedeni. Kada je reč o pismu, odredbama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama propisano je da je u službenoj upotrebi ćiriličko pismo, pri čemu se pod službenom upotrebom jezika i pisama smatra se naročito upotreba jezika i pisama u pismenom opštenju organa i organizacija sa strankama, odnosno građanima.

Projekat za izvođenje se prilaže prilikom predaje zahteva za dobijanje upotrebne dozvole, saglasno članu 41. Pravilnika o postupku objedinjene procedure. Izuzetak predstavlja slučaj kada je, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara, utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara. U tom slučaju, investitor dostavlja nadležnom organu glavni projekat zaštite od požara, izrađen u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i projekat za izvođenje, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije. Takođe, ako se radi o objektu iz člana 133. stav 2. tačka 9) Zakona o planiranju i izgradnji, za koji su predviđene mere zaštite kulturnih dobara, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita nepokretnog kulturnog dobra, investitor dostavlja nadležnom organu projekat za izvođenje, koji nadležni organ bez odlaganja dostavlja organu, odnosno organizaciji, nadležnoj za zaštitu nepokretnih kulturnih dobara.

Tehnička dokumenta (idejni projekat) se predaju nadležnom organu jedinice lokalne samouprave koji investitoru izdaje rešenje o odobrenju izvođenja radova, koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. ZPI, a uredio je odnose sa jedinicom loklane samouprave u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i platio odgovarajuću administrativnu taksu.

U skladu sa članom 146. ZPI, balon hala sportske namene jeste montažni objekat privremenog karaktera.

U skladu sa članom 4. Pravilika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Službeni glasnik RS“, br.22/2015), kada nadležni organ overava tehničku dokumentaciju  (član 13. u Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata,„Službeni glasnik RS“, br.23/2015) u skladu sa Zakonom, podnosilac zahteva tu dokumentaciju dostavlja nadležnom organu u onolikom broju primeraka koliko želi da mu bude vraćeno nakon overe, uvećano za jedan primerak za potrebe nadležnog organa.Odnosno, prilikom dostavljanja tehničke dokumentacije nadležnom organu, potrebno je dostaviti najmanje dva primerka (jedan za podnosioca zahteva, jedan za nadležni organ).

Za potrebe izvođenja radova na priključivanju na izgrađenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu, u skladu sa čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, vrši se izrada idejnog projekta.

Za potrebe izrade tehničke dokumentacije, odnosno idejnog projekta na osnovu kojih se vrši izvođenje radova, pribavljaju se lokacijski uslovi, u postupku Objedinjene procedure. Lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta.

Uslove za projektovanje i priključenje na komunalnu, saobraćajnu i drugu infrastrukturu nadležni organ pribavlja od imaoca javnih ovlašćenja u postupku Objedinjene procedure, ukoliko se pomenuti uslovi za projektovanje i priključenje ne mogu utvrditi uvidom u planski dokument.

Sadržinu, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije, prema klasi i nameni objekata, precizno određuje podzakonski akt, i to Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Službeni glasnik RS“, br.23/2015). (pre svega čl.42-49).

Bliži uslovi postupka uređeni su odredbama Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Službeni glasnik RS“, br.22/2015).

Prema Pravilniku o klasifikaciji objekata („Službeni glasnik RS“, br.22/2015), i prema tabeli iz člana 7. Ovog Pravilnika, priključak na kanalaizacionu mrežu spada u - Cevovodi, komunikacioni i električni vodovi / Kanalizaciona mreža / Javna kanalizaciona mreža / Spoljna kanalizaciona mreža; Klasifikacioni broj: 222311; Kategorija: G (Inženjerski objekat)

U skladu sa članom 158. stav 3. ZPI, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se izveštaj komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se može izdati upotrebna dozvola, projekat za izvođenje ili projekat izvedenog stanja, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije i sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima.

Članom 5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se odredbe Zakona o obavezi tehničkog pregleda objekta ne primenjuju se za utvrđivanje podobnosti objekata kategorije „A”, u skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija objekata. Investitor  u tom slučaju uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu o tome da je objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Takođe, članom 18. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije, prema klasi i nameni objekata, propisano je da Projekat za izvođenje nije obavezan za objekte kategorije „A”, a članom 74. istog Pravilnika je propisano da se umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.

Kontrola glavnog projekta, prema ranije važećem Zakonu o planiranju i izgradnji i kontrola izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu, u skladu sa izmenama tog zakona iz decembra 2014. Godine, su potpuno dva različita postupka.

Član 8đ ZPI propisuje da tokom sprovođenja objedinjene procedure nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove i građevinsku dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima koje je pribavio u skladu sa članom 8b Zakona (u okviru objedinjene procedure). Taj član otklanja rizik nepotrebnih "provera", koje su se u praksi vršile u vezi sa glavnim projektom, bez obzira što projekte izrađuju i kontrolišu lica koja poseduju adekvatne licence i bez obzira što se vršenjem tih provera ne izdaju nikakve dodatne garancije investitorima, niti trećim licima. Takođe, ovim članom precizirane su odredbe o odgovornosti projektanta koji je izradio i potpisao tehničku dokumentaciju, vršioca tehničke kontrole i investitora.

U odnosu na izneto, provera da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima, predstavlja jedino odstupanje od vršenja isključivo provere ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju, jer obuhvata proveru sadržajne saglasnosti izvoda iz projekta sa lokacijskim uslovima. Ipak, znatno sužen i formalizovan sadržaj izvoda iz projekta, čini tu proveru mnogo sličnijom proveri ispunjenosti formalnih uslova, nego proveri sadržaja glavnog projekta, u skladu sa ranije važećim zakonom.

Pravilnik o klasifikaciji je rađen na osnovu klasifikacije vrsta građevina koja je izrađena u okviru Eurostata i preuzeta od strane Republičkog zavoda za statistiku. Za potrebe Pravilnika koji je donet na osnovu ZPI, ova klasifikacija je razrađena, da bi se izbegle situacije da se objekti velike kvadrature prijavljuju u postupku ishodovanja lokacijskih uslova i građevinske dozvole kao objekti sa jednim stanom, da bi na osnovu toga bili svrstani u kategoriju „A“. Zato Pravilnik o klasifikaciji takve veće objekte, po osnovu kriterijuma površine, odnosno spratnosti, kategorizuje kao objekte kategorije „B“ ili „V“.


Zakon ne propisuje obavezno pribavljanje informacije o lokaciji. Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu važećeg planskog dokumenta i može je pribaviti lice koje želi da sazna osnovne informacije o konkretnoj lokaciji, pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno izrade idejnog rešenja koje se podnosi uz zahatev za izdavanje lokacijskih uslova. Postupak izdavanja informacije o lokaciji nije deo objedinjene procedure propisane Zakonom.

Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova podnosilac zahteva dostavlja samo idejno rešenje koje je  izrađeno u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije i  dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva. Sve ostale potrebne dokaze, odnosno podatke i dokumentaciju pribavlja nadležni organ po službenoj dužnosti, u ime i za račun investitora. Bliže uređenje postupka izdavanja lokacijskih uslova sadržano je u podzakonskim aktima kojima se uređuju lokacijski uslovi i objedinjena procedura.

Studija opravdanosti se izrađuje samo za projekte koji se finansiraju sredstvima iz budžeta. Navedeno proizlazi iz odredbe člana 111. stav 1. Zakona, kojom je propisano da se pre početka izrade tehničke dokumentacije za građenje objekta iz člana 133. Zakona, za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, a koji se finansiraju sredstvima iz budžeta obavljaju prethodni radovi na osnovu čijih rezultata se izrađuje prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti, odnosno odredbe člana 114. stav 1. kojom je propisano da se studijom opravdanosti određuje naročito prostorna, ekološka, društvena, finansijska, tržišna i ekonomska opravdanost investicije za izabrano rešenje, razrađeno idejnim projektom, na osnovu koje se donosi odluka o opravdanosti ulaganja, za projekte koji se finansiraju sredstvima iz budžeta.

U skladu sa članom 131 [s3]., stav 2. Zakona, lokacijska dozvola izdata u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, po pravnosnažnosti predstavlja osnov za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa ovim zakonom.

Dalje, u skladu sa članom 94., Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu tog Pravilnika, glavni projekat koji je izrađen na osnovu lokacijske dozvole koja je izdata, a za koju je zahtev podnet pre 17.12.2014. godine, može se koristiti:

1.         kao projekat za građevinsku dozvolu, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za građevinsku dozvolu, u skladu sa članom 51. navedenog Pravilnika i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu, u skladu sa članom 34. navedenog Pravilnika, u postupku pribavljanja građevinske dozvole;

2.         kao projekat za izvođenje, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za izvođenje, u skladu sa članom 62. ovog Pravilnika, za potrebe izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, koja otpočne u navedenom roku.

U skladu sa članom 123. ZPI, projekat za izvođenje se izrađuje za potrebe izvođenja radova na građenju, a u skladu sa članom 145. stav 9. "ministar nadležan za poslove građevinarstva odrediće za koje objekte, odnosno radove, se pre izvođenja radova obavezno izrađuje projekat za izvođenje . U skladu sa članom 18. stav 6. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, "izrada projekta za izvođenje je obavezna i za izvođenje radova na rekonstrukciji objekata, koji se vrše na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova (radovi iz člana 145. Zakona)". Dakle, projekat za izvođenje se izrađuje za rekonstrukciju, ali ne i za sanciju objekata.

Dostavljaju se oba dokumenta, s obzirom da je članom 135. stav 1. Zakona, predviđeno  da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. Sastavni deo zahteva je i izvod iz projekta za izdavanje građevinske dozvole, potpisan i overen pečatom lične licence od strane glavnog projektanta.

Takođe, članom 15. Pravilnika o načinu, postupku i rokovima sprovođenja objedinjene procedure propisano je da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, između ostalog, prilaže:

1)         izvod iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2)         projekat za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, u elektronskoj formi, kao i onoliko primeraka u papirnoj formi koliko podnosilac zahteva.

Odredbama u vezi sa glavnim projektantom (član 128a Zakona) propisano je da investitor imenuje glavnog projektanta koji je odgovoran za usklađenost izvoda iz projekta sa podacima iz projekta za građevinsku dozvolu i koji svojim potpisom i pečatom lične licence potvrđuje usaglašenost svih pojedinačnih delova projekta, te da glavni projektant mora da ispunjava uslove za odgovornog projektanta propisane ovim zakonom. U ovoj odredbi sadržana je i svrha uvođenja ovog novog instituta, naročito imajući u vidu suženu nadležnost organa uprave u kontroli tehničke dokumentacije. Ne postoje odredbe propisa koje bi upućivale na to da glavni projektant mora bude iz određene firme (pretpostavljamo da se u pitanju misli na firmu koja je izradila projekat za građevinsku dozvolu), niti da ne sme biti iz određene firme. Pri tome,  nije dozvoljeno da glavni projektant i vršilac tehničke kontrole budu jedno lice, odnosno zaposleni u istom, ili povezanim privrednim subjektima.

Dalje, uslovi (član 128. Zakona ) u pogledu odgovornog projektanta, a time i glavnog projektanta, predviđaju da odgovorni projektant može biti lice sa:

1)         stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i

2)         licencom za projektovanje, izdatom u skladu sa ovim zakonom.

Licencu za odgovornog projektanta može da stekne lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, položenim stručnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa stručnim rezultatima na izradi tehničke dokumentacije i sa preporukom najmanje dva odgovorna projektanta ili Inženjerske komore. Pod stručnim rezultatima za projektanta smatraju se rezultati ostvareni na rukovođenju i izradi ili saradnji na izradi najmanje dva projekta.

Ukoliko se misli na projekat za izvođenje, obzirom da institut projekta za građenje propisi ne poznaju, njegovu sadržinu, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije, prema klasi i nameni objekata, precizno određuje podzakonski akt, i to Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (pre svega čl. 19, 62–70. i drugi članovi).